Dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka propisana je članom 412. stav 4. ZPP, zbog čega nije bilo mesta oceni dopuštenosti revizije kao izuzetno dozvoljene u smislu člana 395. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja, u smislu člana 399. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona na koju se neosovano ukazuje u reviziji. Pobijano rešenje je jasno, obrazloženo i neprotivrečno i sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama. Nema ni bitne povrede iz člana 361. stav 1. ZPP koja bi mogla biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema stanju u spisima, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 50930/10 od 01.04.2013. godine odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da se sa svim licima i stvarima iseli iz dvosobnog stana u prizemlju zgrade ... u ..., bliže opisanog u stavu prvom izreke i da isti preda u državinu tužiocu i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.955,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3248/15 od 07.12.2016. godine, prvostepena presuda je preinačena, tako što je tužbeni zahtev za iseljenje tuženog usvojen i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 172.500,00 dinara.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 1081/2017 od 13.07.2017. godine odbačena je, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3248/15 od 07.12.2016. godine.

Predlogom od 15.11.2018. godine tuženi je tražio ponavljanje žalbenog postupka pred drugostepenim sudom, s pozivom na odredbe čl. 426. tač. 3. i 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014), navodeći da je u postupku tužioca zastupao punomoćnik advokat koji za to nije imao potrebno ovlašćenje, kao i da je tuženi stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze koji bi, da su mogli biti upotrebljeni u ranijem postupku, doprineli donošenju po tuženog povoljnije odluke. U prilog svojih navoda priložio je izvod iz katastra nepokretosti prema kojem je nepokretnost u kojoj se nalazi sporni stan državna svojina, vlasništvo Republike Srbije, a da je korisnik Grad Beograd, iz čega prozilazi nedostatak aktivne legitimacije tužioca u sporu.

Odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka, drugostepeni sud je najpre pravilno ocenio da se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) u smislu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014), ali da pogrešno pozivanje tuženog na odrebe procesnog zakona koji se ne primenjuje u konkretnom slučaju nije smetnja za odlučivanje o podnetom predlogu za ponavljanje postupka, imajući u vidu suštinsku istovetnost sadržaja i svrhe odredbi člana 422. tač. 2. i 9. ZPP i odredbi člana 426. tač. 3. i 10. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014) na koje se tuženi kao razloge za podnošenje predloga za ponavljanje postupka pozvao.

Pravilno je postupio drugostepeni sud kada je primenom čl. 429 ZPP pobijanom odlukom predlog za ponavljanje žalbenog postupka odbio kao neosnovan ceneći da nisu ispunjeni uslovi za udovoljenje takvom predlogu.

U pogledu razloga za ponavljanje postupka propisanog članom 422. tačka 2. ZPP i po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano tuženi ističe da je dozvoljeno učešće i preduzimanje parničnih radnji licu koje nije imalo potrebno ovlašćenje za zastupanje tužioca. Tužilac je pravno lice sa potpunom odgovornošću i pravom da zaključuje ugovore i vrši druge poslove i pravne radnje u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti. U skladu sa tim tužilac je kao pravno lice mogao biti stranka u postupku, a direktor tužioca je kao zakonski zastupnik tužioca ovlastio punomoćnika advokata Gradimira Đakovića da tužioca zastupa u ovoj pravnoj stvari.

Pravilno je drugostepeni sud ocenio neosnovanim i predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanog čl. 422. tačka 9. ZPP. U smislu navedene zakonske odredbe da bi se dozvolilo ponavljanje postupka potrebno je da se radi o novim činjenicama i novim dokazima za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, ali su te činjenice i dokazi postojali, samo nisu bili poznati stranci pa ih nije mogla upotrebiti, što u konkretnoj situaciji nije slučaj. Podaci iz katastra nepokretnosti na koje se tuženi poziva u cilju osporavanja aktivne legitimacije na strani tužioca su podaci iz javne knjige i može ih pribaviti svaka zainteresovana strana, zbog čega izvod iz katastra ne predstavlja novu činjenicu ni novi dokaz koji tuženi nije mogao upotrebiti u postupku i koji bi mogao voditi ponavljanju postupka, tim pre što tuženi nije osporavao aktivnu legitimaciju tužioca do pravnosnažnog okončanja postupka.

U reviziji tuženog ponavljaju se razlozi iz podnetog predloga za ponavljanje postupka koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Ukazivanjem na pogrešnu primenu materijalnog prava se zapravo osporava pravilnost odluke donete u postupku odlučivanja o žalbi tužioca izjavljenoj protiv pvostepene presude, na šta se tuženi ne može pozivati u reviziji izjavljenoj protiv rešenja o ponavljanju postupka.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 161. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić