Pravnosnažnim rešenjem utvrđena je novčana naknada za eksproprisano zemljište i obavezan je protivnik predlagača da isplati naknadu za preuzeto građevinsko zemljište, utvrđenu iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, zato što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije u katastru vodilo kao poljoprivredno zemljište, postalo građevinsko zemljište stupanjem na snagu Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene državnog puta kao planskog dokumenta.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima predlagača, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kada je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti (član 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U skladu sa navedenim Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi s članom 420. stav 6. ZPP, koji se primenjuje na osnovu čl. 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82, 48/88, „Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05, 85/12, 45/13, 55/2014, 6/2015, 106/2015, 14/2022), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Odredbom člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, propisano je da je u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima revizija dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim sporovima, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

S tim u vezi, na revizijski postupak u ovoj pravnoj stvari shodno se primenjuje imovinski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U ovoj pravnoj stvari odlučivano je o naknadi za eksproprisano zemljište. Predlagači se nalaze u položaju običnih aktivnih suparničara i svaki od njih je samostalna stranka. Zbog toga se, kod ocene dozvoljenosti revizije, uzima u obzir vrednost svakog pojedinog zahteva (iznos naknade određen svakom predlagaču posebno), a ne zbir njihovih zahteva (ukupan iznos određene naknade). S obzirom da tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi onu koja je merodavna za dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to je revizija protivnika predlagača nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković