.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1806/2021
23.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Sladić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Bogdanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2026/20 od 14.12.2020. godine, u sednici održanoj 23.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2026/20 od 14.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2026/20 od 14.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 1673/12 od 11.05.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati i to: na ime naknade materijalne štete radi saniranja vlage iznos od 245.949,99 dinara i na ime naknade materijalne štete po osnovu oštećenja ograde i izrade nove iznos od 88.200,00 dinara i na ime naknade nematerijalne štete kao posledica umanjenih životnih aktivnosti i pretrpljenih duševnih bolova iznos od 45.000,00 dinara, sve sa kamatom po Zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 06.01.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2026/20 od 14.12.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da iz navoda revizije tužioca ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa. Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, da tužilac nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, niti u reviziji ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova ili Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, na osnovu čega ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je u skladu s tim i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 22.08.2012. godine, a podneskom od 25.04.2016. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva kojim je tužilac tražio isplatu 379.149,99 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 379.149,99 dinara je protivvrednost 3.084,80 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 122,9090 dinara).
Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
