.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1806/2022
29.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijel Stamenković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 743/21 od 20.10.2021. godine, u sednici održanoj 29.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 743/21 od 20.10.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 743/21 od 20.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 837/20 od 27.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovani tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnje zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plate 123.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova postupka plati 40.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 743/21 od 20.10.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnji zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2021. godine do isplate. Stevom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što su obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 120.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 20.600,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, niti za ujednačavanje sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva tužioca.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda, koju je tužilac pretrpeo kao rezultat izvršenja krivičnog dela prema njemu od strane sada pokojnog DD, čiji su tuženi pravni sledbenici, s obzirom da je drugostepeni sud zaključio da postoji osnov odgovornosti tuženih za nastalu štetu, jer je građansko pravna odgovornost tuženih, kao pravnih sledbenika pokojnog DD za nematerijalnu štetu koju je pretrpeo tužilac izvor obligacionog odnosa, a tuženi shodno člana 222. Zakona o nasleđivanju odgovaraju za ostaviočeve dugove do vrednosti ostaviočeve imovine.
Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizije, kao izuzetno dozvoljenoj, jer drugostepeni sud odluku o osnovanosti zahteva tužioca zasnovao je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, odredaba Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o nasleđivanju, koja odluka je u skladu sa pravnim shvatanjima izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom. Osim toga, revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog da se dozvoli posebn revizija.
Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 1. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi o kojima se tužbeni zahev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvredonost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.06.2012. godine, a vrednost predmeta spora je 30.000,00 dinara.
S obzirom na to da je prema vrednosti predmeta spora u pitanju spor male vrednosti, to prema citiranom članu 479. stav 6. ZPP, revizija nije dozvoljena. U ovom slučaju ne može se primeniti član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je napred navedenim članom 479. stav 6. ZPP propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
