Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu odredbom člana 404. ZPP (posebna revizija).

Prema navedenoj odredbi (stav 1.), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravna pitanja izneta u reviziji nisu od opšteg interesa niti su u interesu ostvarenja ravnopravnosti građana, da bi postojala potreba njihovog razmatranja u postupku odlučivanja o izjavljenoj posebnoj reviziji.

Navodi revidenta da sudovi nisu odlučivali u granicama tužbenog zahteva u smislu člana 3. ZPP i da su izreke presuda nižestepenih sudova nerazumljive, nisu od značaja za dozvoljenost posebne revizije. Zakonski razlog za ovo izuzetno pravno sredstvo je samo pogrešna primena materijalnog prava, a označenim navodima tuženi ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva i na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP.

U ovom sporu nema potrebe za novim tumačenjem prava jer je ugovor koji zaključi lice koje nije sposobno za rasuđivanje ništav, u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zahtevom da se ništi ugovor o poklonu koji je zaključila sa tuženim poklonodavac je tražila utvrđenje njegove ništavosti iz razloga nesposobnosti za rasuđivanje, iznetim u činjeničnim navodima tužbe da je ugovor zaključila u prisustvu zdravstvenih smetnji zbog kojih je neposredno pre toga bila lečena. Pri tome, na sadržinu tražene pravne zaštite (utvrđenje ništavosti ugovora) ne utiču i druge činjenice iznete u tužbi kojima se ukazuje na postojanje zablude i prevare poklonodavca u pogledu predmeta poklona. Demencija poklonodavca, kao razlog njene nesposobnosti za zaključenje ugovora o pokonu, utvrđena je veštačenjem i kao utvrđena činjenica ne može se osporavati posebnom revizijom.

Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima koje bi opravdale odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Priložena sentenca iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 2881/2017 od 31.01.2018. godine nije primenjiva u ovom slučaju jer su tužbom isticane i činjenice o nesposobnosti poklonodavca da zbog bolesti zaključi ugovor o poklonu i traženo je njegovo ništenje, a ne poništaj.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednog predmeta ovog spora utvrđena je na pripremnom ročištu od 21.11.2016. godine u iznosu od 500.000,00 dinara, koji je očigledno niži od iznosa merodavnog za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe. U procesnoj situaciji kada je drugostepeni sud, odlučujući o žalbi tuženog, ukinuo prvostepenu presudu u određenom delu i u tom delu tužbu odbacio, revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić