.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18099/2023
07.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1713/22 od 12.04.2023. godine, u sednici održanoj 07.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1713/22 od 12.04.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1713/22 od 12.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 4200/21 od 27.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i u celosti je održano na snazi rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 96/21 od 09.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 23.810,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1713/22 od 12.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke u delu u kome je održano na snazi rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 96/21 od 09.11.2021. godine za iznos glavnog duga od 9.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate i za iznos od 120,00 dinara na ime PTT troškova za slanje opomene i na ime troškova tužioca za idavanje platnog naloga od 9.950,00 dinara i stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je ukinuto rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 96/21 od 09.11.2021. godine za iznos glavnog duga od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate i za troškove tužioca za izdavanje platnog naloga od 1.862,00 dinara i u tom delu je odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Naime, predmet tražene sudske zaštite je isplata naknade za pružene advokatske usluge, a drugostepenom presudom je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev delimično odbijen, pošto je utvrđeno da tužilac nije imao punomoćje za podnošenje predloga za izvršenje u predmetu Osnovnog suda u Vranju Ii 1013/21, kao i na ime sastava obaveštenja komori Javnih izvršitelja. Trajanje ugovora o zastupanju koji su stranke zaključile i pitanje da li je ovlašćeno lice kod tuženog, kao vlastodavca, poverilo tužiocu kao punomoćniku da preduzima određene pravne radnje u postupku, ili je takvo punomoćje izostalo, vezano je za konkretno činjenično stanje i rešavanje spornog odnosa stranaka. O pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ovaj sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba (sa predlogom za izdavanje platnog naloga) u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 22.800,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ivana Rađenović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
