O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu Prr1 188/2020 od 25.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena na isplatu materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I 1644/15, u visini neisplaćene uvećane zarade u ukupnom iznosu od 15.573,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose kako je to navedeno u tom stavu izreke, troškova parničnog postupka u iznosu od 26.316,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.08.2020. godine do isplate i troškova izvršnog postupka u iznosu od 6.466,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.08.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Nišu Gžrr1 48/2022 od 15.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Nišu Prr1 188/2020 od 25.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu je dozvoljena radi usaglašavanja prakse domaćih sudova u sporovima za naknadu materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda donetih u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa sa dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak, u kojem je utvrđena povreda prava tužilje na suđenje u razumnom roku.

Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Surdulici I 1644/2015 od 12.11.2015. godine usvojen je predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave podnet od strane više izvršnih poverilaca, između ostalog i tužilje, protiv izvršnog dužnika „Zdravstveni centar“ Surdulica. Predlog za izvršenje podnet je na osnovu izvršne isprave – presude Osnovnog suda u Surdulici P1 104/2014 od 10.06.2015. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I 439/2019 od 30.10.2019. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde tužilje i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Surdulici I 1644/2015 i naloženo izvršnom sudiji da u roku od dva meseca preduzme sve potrebne mere u skladu sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju radi sprovođenja izvršenja, da u najkraćem mogućem roku okonča postupak i da u roku od 15 dana po isteku tog roka obavesti predsednika suda o preduzetim radnjama. Uvidom u spise izvršnog predmeta II 672/2020 (stari broj I 1644/2015), utvrđeno je da je Osnovni sud u Surdulici dana 12.11.2015. godine doneo rešenje o izvršenju, kojim je usvojen predlog za izvršenje u kome je tužilja kao sredstvo izvršenja navela izvršenje na novčanim sredstvima dužnika tako što će se naložiti Narodnoj banci Srbije, Odeljenju za prinudnu naplatu Kragujevac da izvrši prenos novčanih sredstava sa računa dužnika na račun tužilje. Navedeno rešenje o izvršenju je dostavljeno NBS, Odeljenje za prinudnu naplatu, dana 27.11.2015. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I 66/2018 od 27.03.2018. godine je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Dana 02.04.2018. godine naloženo je izvršnim poveriocima da u roku od 5 radnih dana predlože postupanje, jer rešenje NBS nije sprovedeno. Izvršni poverioci su dana 13.04.2018. godine predložili izvršenje na pokretnim stvarima, ali i da ostane blokada na novčanim sredstvima, nakon čega je dana 14.05.2018. godine donet zaključak kojim je izvršena izmena sredstava izvršenja. Dana 08.08.2019. godine izvršni poverioci su predložili sprovođenje izvršenja na potraživanju izvršnog dužnika, a sud je zaključkom od 09.09.2019. godine naložio da se dostave podaci o tim potraživanjima. Navedeni zaključak izvršni poverioci su primili 16.09.2019. godine, a podneskom od 18.09.2019. godine zatražili su da izvršni dužnik dostavi izjavu o imovini. Dana 02.10.2019. godine donet je zaključak o sprovođenju izvršenja na već određenim sredstvima i predmetu izvršenja. Rešenjem Osnovnog suda u Surdulici R4I 439/2019 od 30.10.2019. godine utvrđeno je da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se radi o hitnom postupku, a da u tom izvršnom predmetu dve godine i četiri meseca nije bila preduzeta nijedna radnja usmerena na dalji postupak izvršenja.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 20. stav 1, 2. i 5, člana 185. stav 1, 3, 4, 5, 6. i 7, člana 187. stav 1. i 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 31/2011 ... 55/2014), člana 22. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odgovornost tužene za imovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Prema stanovištu tog suda tužilja nije pretrpela štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer ne postoji uzročno-posledična veza, budući da je potraživanje tužilje u izvršnom postupku ostalo nenamireno usled blokade računa izvršnog dužnika koja je trajala od 31.05.2015. godine do dana 03.08.2020. godine, ukupno 1.830 dana, a tužilja kao izvršni poverilac duže od dve godine nije preduzela nijednu radnju kojom bi inicirala uspešno sprovođenje rešenja o izvršenju.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu i stanovište da je potraživanje tužilje u izvršnom postupku ostalo nenamireno jer je izostala aktivnost tužilje usmerena ka uspešnom okončanju izvršnog postupka, a ne zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Po stanovištu revizijskog suda, osnovani su tužiljini navodi da su nižestepeni sudovi u ovom sporu pogrešno primenili materijalno pravo.

Tužilja je podnela tužbu na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 40/15). Reč je o tužbi za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, koja se podnosi protiv Republike Srbije u roku od godinu dana od dana kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje. U postupku po toj tužbi, pored odredbi zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi - pravila o uzročno posledičnoj vezi i objektivnoj odgovornosti tužene, primenjuju se i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. navedenog zakona.

Imovinska šteta koju tužilja potražuje u ovom slučaju po visini odgovara njenom nenamirenom novčanom potraživanju priznatom presudom Osnovnog suda u Surdulici P1 104/2014 od 10.06.2015. godine. To potraživanje potiče iz radnog odnosa i predstavlja tužiljinu zaradu koju joj poslodavac nije isplatio po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci, niti ga je tužilja naplatila u izvršnom postupku, koji je hitan i koji je započeo 2015. godine, a u kojem je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i naloženo sudiji da u određenom roku preuzme sve potrebne radnje kako bi se izvršni postupak okončao sprovođenjem izvršenja.

U brojnim predmetima Evropskog suda za ljudska prava u odnosu na Srbiju, kao i odlukama Ustavnog suda izražen je stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema preduzećima sa pretežnim društvenim, odnosno državnim kapitalom, kao subjetima pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnim sudskim odlukama koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Takav stav prihvatio je i revizijski sud u pravnom zaključku od 02.11.2018. godine o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka o novčanim potraživanjima iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz prethodno utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Organi tužene države nisu preduzeli neophodne mere da se doneta presuda izvrši pa zato postoji njena odgovornost predviđena članom 172. Zakona o obligacionim odnosima. Prema odredbi člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odgovornost tužene Repblike Srbije je objektivna, a u ovom slučaju tužena ne navodi uverljive razloge za propuste njenih organa (suda) niti su utvrđeni propusti tužilje, koji su imali za posledicu nesprovođene postupka izvršenja, usled čega bi tužena mogla biti u potpunosti ili delimično oslobođena od odgovornosti. Po stavu revizijskog suda, zasnovanom na odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukom Ustavnog suda, kada je reč o izvršenju pravnosnažnih sudskih odluka donetih protiv lica koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i poslovnu nezavisnost od države, tužena država ima mogućnosti da se poziva na nemaštinu dužnika kao opravdanje za neizvršenje tih odluka (odluka u predmetu R. Kačapor i druge podnositeljke predstavke protiv Srbije).

Imajući izloženo u vidu, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka kao i postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1, 154. ZPP. Tužilja je uspela u postupku te joj pripada pravo na naknadu troškova postupka na ime angažovanja punomoćnika advokata i to za sastav tužbe u iznosu od 9.000,00 dinara, za zastupanje na dva održana ročišta u iznosu od po 10.500,00 dinara, zastupanje na dva neodržana ročišta u iznosu od po 6.000,00 dinara, sastava žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara, sve shodno važećoj AT u vreme presuđenja.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković