.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18121/2023
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Tošović, advokat iz ..., protiv tuženog „Florin Adrian Chiritescu pr stomatološka ordinacija ab centar Zaječar“, Zaječar, čiji je punomoćnik Branislav Đurić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 244/2023 od 08.02.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 244/2023 od 08.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 244/2023 od 08.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 390/22 od 06.10.2022. godine, stavom prvim izreke, tuženi je obavezan da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 90.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 80.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2022. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za isplatu od još 30.000,00 dinara do traženih 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova, kao i zahtev za isplatu od još 30.000,00 dinara do traženih 120.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade materijalne štete isplati 19.301,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove od 315.607,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 244/2023 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka sadržanom u stavu trećem izreke, tako što je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 274.608,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Tužilja je podnela odgovor na reviziju, predlažući da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.
Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 197. st. 4. i 5. Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji definiše stručnu grešku i način na koji se ista utvrđuje, člana 31. Zakona o pravima pacijenta i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem koje je izraženo kroz odluke Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda. Pored toga, tuženi nije uz reviziju dostavio presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.03.2019. godine, radi naknade nematerijalne štete, a podneskom od 26.12.2019. godine i na ročištu održanom 16.03.2021 tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 290.000,00 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
