.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 18157/2022
30.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Melajac, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd“ sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1803/22 od 19.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1803/22 od 19.05.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1803/22 od 19.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1803/22 od 19.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 13639/21 od 27.10.2021. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.530.000,00 dinara, i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 300.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 230.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja OŽA iznos od 750.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 27.10.2021. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, koju je tužilja pretrpela 05.08.2005. godine usled pada prilikom izlaska iz autobusa tuženog, jer je iz nalaza i mišljenja sudskih veštaka za oblast ortpedije i neuropsihijatrije utvrđeno da je tužilja prestala da trpi fizičke bolove 63 dana nakon povređivanja (08.10.2005. godine), da je prestala da trpi strah 7 meseci nakon povređivanja (05.03.2006. godine), da je kod tužilje estetsko naruženje srednjeg stepena nastalo 2005. godine, da je ukupno umanjenje životne aktivnosti 35% trajno, a da je lečenje povrede pete kod tužilje trajalo do 04.10.2005. godine odnosno do ortopedske konstatacije da je prelom zarastao, a da je tužbu za naknadu štete podnela 26.09.2016. godine, nakon isteka i subjektivnog i objektinog roka propisanog članom 376. ZOO za njeno podnošenje. Pored navedenog, tužilja nije dokazala da su četiri operacije, od kojih je poslednja obavljena 12.11.2014. godine, u uzročno posledičnoj vezi sa povređivanjem tužilje koje se dogodilo 05.08.2005. godine, zbog čega te operacije nisu od uticaja na početak toka zastarelosti potraživanja. Ovo zbog toga što je prema nalazu i mišljenju veštaka ortopeda do višestrukih operacija tužilje nakon 2005. godine došlo na potpuno suprotnom delu stopala tužilje, pa se ne može sa sigurnošću utvrditi šta je njihov uzrok i postoji jednaka verovatnoća da je uzrok ponovno povređivanje tužilje, a ne predmetna povreda, a tužilja nije predložila izvođenje dokaza dopunskim veštačenjem na navedene okolnosti.
Imajući u vidu da je pobijanom odlukom odlučeno uz adekvatnu primenu odredaba materijalnog prava, kao i da odluka u sporovima sa ovom vrstom tražene pravne zaštite zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovoj pravnoj stvari ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.09.2016. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 980.000,00 dinara. Podneskom od 09.10.2018. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,6632 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (1.530.000,00 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost 12.893,64 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
