Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Gvozdenović, advokat iz ..., protiv tuženog „Generali osiguranje Srbija“ A.D.O. Beograd, čiji je punomoćnik Mirna Rakić Domazetović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3256/2019 od 02.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 20.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3256/2019 od 02.08.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3256/2019 od 02.08.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 3256/2019 od 02.08.2022. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 6759/2018 od 20.06.2019. godine, kojom je obavezan tuženi da tužilji, na ime materijalne štete na putničkom vozilu, isplati iznos od 10.682,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.07.2018. godine do isplate, kao i na ime troškova postupka iznos od 54.279,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je usvojen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete nastale na putničkom vozilu isplati iznos od 10.682,00 dinara. Naime, dana ...2018. godine došlo je saobraćajne nezgode, koju je skrivio BB, vozilom koje je bilo osigurano kod tuženog, pri čemu je na vozilu tužilje nastala materijalna šteta. Tužilja je tuženom dostavila odštetni zahtev i tuženi joj je u vansudskom postupku isplatio iznos od 37.780,00 dinara na ime naknade štete na predmetnom vozilu i 3.290,00 dinara za pribavljanje zapisnika o izvršenom uviđaju. Kako je visina opravke predmetnog vozila iznosila 64.090,00 dinara, tuženom je ostalo da isplati još 26.310,00 dinara. U toku postupka, tuženi je tužilji isplatio još 15.628,00 dinara, koliko iznosi razlika između ukupne štete bez PDV, a visina PDV iznosi 10.682,00 dinara. Primenom člana 154, 155, 173, 174, 178, 185, 190, 940 i 941. Zakona o obligacionim odnosima, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, ocenivši da iznos koji se obračunava na ime PDV predstavlja deo celokupne štete koju je tužilja pretrpela.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a pobijana odluka, u pogledu osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovana je na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 21.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić