.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1819/2022
17.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je privremeni zastupnik BB, a njen punomoćnik Miloš Ružić advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Boban Mitrovski, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1076/21 od 05.10.2021. godine, na sednici održanoj 17.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 1076/21 od 05.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 896/19 od 19.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi naknadi nematerijalnu štetu od 80.000,00 dinara, od čega po 40.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove i strah, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka od 95.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 1076/21 od 05.10.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je označena prvostepena presuda tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i tuženi obavezan da joj naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 50.000,00 dinara, od čega 30.000,00 za pretrpljene fizičke bolove i 20.000,00 dinara za strah, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i troškove parničnog postupka od 134.913,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu kojim je tužbeni zahtev tužilje odbijen za iznose preko dosuđenih označena prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužilji troškove žalbenog postupka od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 403. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), propisano je (član 403) da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav prvi); da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano; 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka; 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav drugi); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (stav treći); da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3) osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5); kao i da u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6), pri čemu se sporom male vrednosti smatra spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1).
U konkretnom slučaju tužbom od 05.12.2017. godine tražena je naknada nematerijalne štete od 80.000,00 dinara, dok je vrednost predmeta spora pobijanog dela 50.000,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra na dan podnošenja tužbe, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome je revizija nedozvoljena.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom delimično preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kad se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili o kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i u parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.
Kako je u konkretnom slučaju delimično preinačena prvostepena presuda u sporu male vrednosti u kome je posebnom odredbom ZPP određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.
S obzirom na izloženo, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
