Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Dragan Veličković, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz sela ... i VV iz sela ..., čiji je zajednički punomoćnik Panta Nakić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 675/17 od 30.11.2017. godine, u sednici održanoj 25.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o revizije tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 675/17 od 30.11.2017. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 675/17 od 30.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 570/16 od 07.12.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu da mu, na ime naknade štete na opisanim zasadima isplate 73.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 675/17 od 30.11.2017. godine, u prvom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što su tuženi obavezani da tužiocu na ime naknade štete na opisanim zasadima isplate 73.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.12.2016. godine kao dana veštačenja do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na priznati iznos štete od 18.09.2011. godine do 05.12.2016 godine, kao neosnovan. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u drugom stavu izreke tako što su obavezani tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 93.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos troškova od 75.000,00 dinara, od dana izvršnosti odluke do isplate. U trećem stavu izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 20.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, revizija tuženih ukazuje samo na pogrešnu primenu materijalnog prava, a ne i na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti su o tome u reviziji ponuđeni odgovarajući dokazi. Iz iznetih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovima u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 27.10.2011. godine, a da vrednost spora iznosi 73.500,00 dinara, odnosno da taj iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija tuženih nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić