Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca Savez samostalnih sindikata Opštine Vrbas, Vrbas, čiji su punomoćnici Božidar Mikulić, Ištvan Nađ i Darijan Mikulić, advokati iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Radović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1338/22 od 08.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1338/22 od 08.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1338/22 od 08.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 3177/21 od 02.03.2022. godine, obavezan je tuženi da tužiocu isplati po osnovu zakupa za poslovni prostor za period od 01.01.2016. godine do 30.06.2019. godine iznos od 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem obračunskom kursu NBS na dan plaćanja (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 270.647,14 dinara (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1338/22 od 08.06.2022. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade za korišćenje poslovnog prostora 21.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem obračunskom kursu NBS na dan plaćanja, jer je nakon isteka ugovora o zakupu nastavio bez pravnog osnova da koristi poslovni prostor u periodu od 01.01.2016. godine do 30.06.2019. godine, primenjujući odredbe člana 585.stav 1.u vezi 262.stav 1. i 219. ZOO, jer je na toj parceli do 04.06.2020. godine bilo upisano pravo korišćenja tužioca.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje se predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela iznosi 21.000 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić