U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., opština ..., sa boravištem u ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milutin Lalović, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije ''Dunav osiguranje'' a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Bojana Bojić Morara, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6700/20 od 04.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 03.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6700/20 od 04.11.2020. godine, u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6700/20 od 04.11.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9604/2018 od 17.06.2020. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca AA i BB za naknadu nematerijalne štete, a tužioca VV za naknadu materijalne štete, kao i zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka, tako što je, stavom prvim izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezana tužena da mu, na ime naknade nematerijalne štete isplati: za umanjenje životne aktivnosti iznos od 250.000,00 dinara, za pretrpljeni fizički bol iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, ukupno 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2020. godine, kao dana donošenja prvostepene presude do isplate, stavom drugim izreke usvojen tužbeni zahtev tužilje BB i obavezani tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati: za pretrpljeni fizički bol iznos od 125.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 75.000,00 dinara, ukupno 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2020. godine, kao dana donošenja prvostepene presude do isplate, stavom trećim izreke, delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca VV, pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 296.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2020. godine, kao dana donošenja prvostepene presude do isplate, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 296.500,00 dinara od 08.02.2019. godine, kao dana veštačenja do 17.06.2020. godine, kao dana donošenja prvostepene presude i stavom četvrtim izreke obavezan tuženi da tužiocima na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 528.910,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je, kako proizlazi iz navoda revizije, u stavovima prvom, drugom i četvrtom izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u navedenom delu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 02.06.2009. godine, dogodila se saobraćajna nezgoda u Beogradu, na raskrsnici ulica ... i ..., regulisanoj ispravnim svetlosnim saobraćajnim znacima, tako što je došlo do sudara vozila marke ..., reg.oznake ..., vlasništvo tužioca VV, kojim je upravljao tužilac AA i autobusa marke ..., Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, reg. oznake ..., osiguranog kod tuženog od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima. Do nesreće je došlo na taj način što se vozilo tužilaca kretalo ulicom ... iz pravca ... prema ulici ... i u istoj skrenulo levo, gde je ulaskom u raskrsnicu u levu bočnu stranu njegovog vozila prednjom stranom udario autobus, koji se kretao ulicom ... iz pravca ... prema ulici ... i na raskrsnici zadržao pravac kretanja. Vozači nisu bili pod dejstvom alkohola.

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 3784/11 od 11.05.2015. godine vozač autobusa GG oslobođen je optužbe da je kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti kao učesnik u saobraćaju, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj i da je doveo u opasnost telo ljudi, odnosno da je ušao u raskrsnicu kada mu je svetlosnom saobraćajnom signalizacijom i znakom bio zabranjen prolaz, crveno svetlo, čime bi izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz člana 297.stav 1., u vezi sa članom 289. Krivičnog zakonika. Prema obrazloženju navedene presude, prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka iz istrage od 16.11.2009. godine, vozač autobusa je prošao nakon što se uključilo crveno svetlo, a prema nalazu Komisije veštaka Instituta ''Kirilo Savić'' nije se moglo utvrditi da vozač autobusa nije poštovao signalizaciju.

Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka saobraćajno-tehničke struke od 12.12.2019. godine iz parničnog postupka, na koji nije bilo primedbi, nije moguće utvrditi koje je svetlo bilo uključeno kada je svako od vozača ušao u raskrsnicu, što se odnosi i na vozača autobusa, a što odgovara i zaključku Komisije veštaka Instituta ''Kirilo Savić'' iz krivičnog postupka, tako da na osnovu raspoloživih materijalnih elemenata nije bilo moguće utvrditi da li je predmetna nezgoda nastala kao posledica propusta vozača autobusa ili vozača putničkog vozila kojim je upravljao tužilac AA.

Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka specijaliste ortopedske hirurgije i traumatologije od 20.08.2019. godine, na koji nije bilo primedbi, tužilac AA je u saobraćajnoj nezgodi zadobio laku telesnu povredu u vidu nagnječenja glave i tela i tešku telesnu povredu u vidu preloma karlične kosti levo, u zglobu kuka, te posmatrano sve ukupno dejstvo traumatske sile došlo je do nastanka jedinstvene, teške telesne povrede, usled koje je on trpeo fizičke bolove određenog intenziteta i trajanja, bliže opisanih u nalazu veštaka i obrazloženju nižestepenih presuda, a kao posledica povređivanja kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 15%. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka specijaliste neuropsihijatra od 21.11.2019. godine, tužilac je trpeo i strah određenog intenziteta i trajanja bliže opisanih u nalazu. Duševni bol zbog posledica povređivanja u smislu anksiozno - subdepresivne simptomatologije reaktivnog tipa, postojao je privremeno u trajanju od šest meseci do završetka lečenja kod ortopeda i fizijatra, te je privremeno umanjenje životne aktivnosti sa neuropsihijatrijske strane iznosilo 8%.

Prema nalazu veštaka ortopedske hirurgije i traumatologije tužilja BB, suvozač u saobraćajnoj nezgodi, zadobila je nagnječenje tela, prelom jednog rebra, šestog sa leve strane, nagnječenje glave sa oguljotinom, leve ušne školjke i nagnječenje leve slabinske regije, što sve spada u lake telesne povrede, a trpela je fizičke bolove određenog intenziteta i trajanja, sve bliže opisano u nalazu veštaka i obrazloženju nižestepenih presuda. Po završetku lečenja kod tužilje ne postoji umanjenje životne aktivnosti. Tužilja BB je prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka specijaliste neuropsihijatra trpela i strah određenog intenziteta i trajanja, bliže opisanih u nalazu, ali kod nje nije došlo ni do privremenog ni trajnog umanjenja životne aktivnosti sa neuropsihijatrijske strane.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi čl. 83-86. Zakona o osiguranju imovine i lica /„Službeni list SRJ'“, br. 30/96...55/99 i „Službeni glasnik RS“, br. 55/04) važećeg u vreme štetnog događaja, i člana 940. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da tužbeni zahtev tužilaca AA i BB za naknadu nematerijalne štete nije osnovan, jer nema dokaza da je predmetna saobraćajna nezgoda, pa i šteta koju su tužioci pretpeli, posledica propusta vozača autobusa osiguranog kod tuženog.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud, na utvrđeno činjenično stanje, primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o osiguranju imovine i lica i Zakona o obligacionim odnosima i prvostepenu presudu preinačio tako što je tužbeni zahtev tužilaca AA i BB usvojio.

Izvedenim dokazima je utvrđeno da je tužilac AA u saobraćajnoj nezgodi pretrpeo nematerijalnu štetu, u vidu pretpljenih fizičkih bolova i straha i duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, a da je tužilja BB pretrpela nematerijalnu štetu, u vidu pretpljenih fizičkih bolova i straha, te da je šteta u vezi sa opasnom stvari - motornim vozilom kojim je upravljao tužilac AA i motornim vozilom osiguranim kod tuženog. Kako prema nalazu veštaka saobraćajne struke nije bilo moguće utvrditi čijim propustom je došlo do saobraćajne nezgode (da li je ona posledica propusta vozača autobusa ili tužioca AA, vozača putničkog motornog vozila), to i po oceni Vrhovnog kascionog suda, primenom člana 178. stav 3. ZOO kada nema krivice ni jednog od vozača motornih vozila, imaoci odgovaraju za štetu na ravne delove.

Pravilno je drugostepeni sud, imajući u vidu sve relevantne kriterijume za dosuđivanje visine naknade nematerijalne štete, ocenio da tužiocima AA i BB, primenom pravila o podeljenoj odgovornosti u smislu člana 192. stav 2. u vezi člana 205. i čl. 200. ZOO, pripada pravična novčana naknada za ove vidove štete u iznosima na koje je stavom prvim i stavom drugim izreke pobijane presude obavezao tuženog, sa zakonskom kamatom počev od dana presuđenja u prvostepenom postupku do isplate u smislu člana 277. u vezi člana 324. Zakona o obligacionim odnosima.

Zbog postojanja svih navedenih okolnosti konkretnog slučaja, koje su od značaja na visinu naknade nematerijalne štete, na koje je pravilno ukazao drugostepeni sud, po oceni Vrhovnog kasacionog suda visina naknade nematerijalne štete dosuđena tužiocima AA i BB se može smatrati pravičnom za parnične stranke, prema svrsi i cilju kome ta naknada služi, odnosno navedeni iznosi, suprotno navodima revizije, nisu previsoko odmereni.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužiocima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić