.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1826/2020
27.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zlata Ivković, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1170/19 od 05.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1170/19 od 05.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1170/19 od 05.11.2019. godine u delu odluke o troškovima postupka i rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 759/18 od 03.12.2018. godine, tako što se OBAVEZUJE tužena Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje da tužiocu AA iz ... isplati troškove postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana po prijemu rešenja.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu isplati troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana po prijemu rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 759/18 od 03.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužioca, za period od marta 2013. godine zaključno sa junom 2013. godine uplati nadležnom fondu PIO novčane iznose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja na iznose navedene tim stavom izreke, po stopama koje budu važile na dan uplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1170/19 od 05.11.2019. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tužilac je, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući deo koji se odnosi na troškove postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u delu rešenja o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilac je tužbom tražio da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužioca nadležnom fondu uplati doprinose po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav drugostepenog suda je da je tužilac doprinose mogao potraživati i u ranijem postupku u kojem je potraživao razliku naknade.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati za sastav tužbe od strane advokata iznos od 6.000,00 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, i za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 33.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. u vezi sa članom 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako je tužilac uspeo u postupku po reviziji, ovaj sud mu je primenom odredbi člana 153., 154. i 162. u vezi sa članom 165. ZPP dosudio iznos od 12.000,00 dinara na teret tužene na ime sastava revizije, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
