Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji jer je revizija tužioca dozvoljena zbog načina odlučivanja, u smislu člana 403. stav 2. ZPP, imajući u vidu da je drugostepeni sud pobijanom odlukom delimično preinačio prvostepenu presudu.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 31.03.2014. godine oko 16,00 časova u ..., na ..., kod „...“ tužilac je šetao sa drugaricom BB kada su naišli na psa lutalicu koji je iznenada ujeo tužioca za potkolenicu leve noge, nakon čega se tužilac trgao i počeo da trči. Usled ove povrede tužilac je trpeo fizičke bolove i strah utvrđenog trajanja i inteziteta na osnovu nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke. Kod tužioca rođenog ... godine je takođe, po nalazu i mišljenju sudskih veštaka medicinske struke došlo do naruženosti lakog stepena koja se ogleda u dva tačkasta ožiljka u predelu leve potkolenice.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za sva tri pretrpljena vida, prema tuženima kao solidarno odgovornim licima i to u odnosu na prvotuženog po osnovu Zakona o komunalnim delatnostima, jer u nadležnost prvotuženog spada organizovanje i obavljanje komunalnih delatnosti, a u odnosu na drugotuženo komunalno preduzeće jer mu je od strane prvotuženog, u skladu sa zakonom, povereno između ostalog i hvatanje i zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica sa gradskih ulica.

Drugostepeni sud je pobijanom odlukom odbio zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti pravilno zaključivši da laki stepen naruženosti nije dovoljnog intenziteta da bi opravdao novčanu satisfakciju u smislu člana 200. ZOO (Zakona o obligacionim odnosima).

Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava iz člana 200. ZOO odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti. Iz sadržine ove zakonske odredbe proizilazi da se naknada štete za ovaj vid može dosuditi samo zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, a ne zbog same (lake) naruženosti. Iz navedenog proizilazi da se naknada štete ne dosuđuje kad postoji naruženost ukoliko ista ne prouzrokuje duševne bolove kod oštećenog. Prvostepeni sud je utvrdio da je kao posledica povređivanja kod tužioca došlo do naruženosti lakog stepena, koja se ogleda u postojanju dva tačkasta ožiljka na potkolenici, koji odgovaraju posledičnom stanju opisane ujedne rane na levoj potkolenici. Imajući u vidu da nastala naruženost i posledice te naruženosti nisu bili dovoljnog intenziteta da bi opravdali novčanu satisfakciju, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio ovaj tužbeni zahtev.

Stoga po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić