Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Đilas, advokat iz ..., protiv tužene ``BB`` a.d. ..., čiji je punomoćnik Svetlana Anđelković-Milošević, advokat iz ..., radi utvrđenja delimične ništavosti i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1488/18 od 03.12.2018. godine, na sednici održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1488/18 od 03.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1488/18 od 03.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 150/18 od 27.09.2018. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Somboru Gž 1488/18 od 03.12.2018. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. tačka 1. Ugovora o dinarskom kreditu sa deviznom klauzulom broj ..., što je tužena dužna trpeti i priznati. Obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 368,45 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem za evro na dan plaćanja sa zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od 247,5 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS važećem na dan plaćanja počev od 08.07.2018. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za zakonsku zateznu kamatu na iznos od 43.485,57 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.07.2018. godine do isplate. Tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 59.092,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je zahtevu za utvrđenje ništavosti člana 8. tačka 1. ugovora o kreditu, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačiju odluku Apelacionog suda, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba sa zahtevom za utvrđenje ništavosti podneta je dana 24.01.2018. godine, a preinačena 13.07.2018. godine i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 55.192,01 dinar.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić