Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18279/2022
04.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP“Vodovod“ sa sedištem u Surdulici, čiji je punomoćnik Dragan Antić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 94/21 od 22.11.2021. godine, u sednici održanoj 04.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 94/21 od 22.11.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 94/21 od 22.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 1195/16 od 11.07.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja, po osnovu naplaćenog većeg iznosa naknade za komunalne usluge za period od 01.12.2010. godine do 31.12.2010. godine, isplati iznos od 80,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.11.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 6370/17 od 01.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Vranju Gž 94/21 od 22.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužioca od 06.08.2020. godine, za ponavljanje postupka u predmetu Višeg suda u Vranju Gž 6730/17. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava predloga za ponavljanje postupka i takse za predlog i odluku. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova na ime sastava odgovora na predlog za ponavljanje postupka.

Protiv navedenog rešenja tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP zbog razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o reviziji tužioca, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 - dr. zakon, u daljem tesktu ZPP). U konkretnom slučaju ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava. Pobijanim rešenjem odbijen je predlog tužioca za ponavaljanje postupka u pogledu odlučivanja o troškovima postupka u predmetu Višeg suda u Vranju Gž 6730/17. Kod odlučivanja sud je imao u vidu da odluka Vrhovnog kasacionog suda Rev 4754/19 od 25.12.2019. godine doneta u drugoj parnici, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz na osnovu koga bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su upotrebljeni u ranijem postupku, jer je navedena odluka revizijskog suda doneta nakon pravnosnažnosti odluke o troškovima u ovom sporu, a u vezi koje se ponavljanje predlaže. O predlogu tužioca za ponavljanje postupka pobijanim rešenjem odlučeno je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima izraženim kroz sudske odluke. Sporno pravno pitanje je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka u vezi sa zakonskim razlozima zbog kojih se može dozvoliti ponavljanje postupka, pa nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a prema stavu 5. istog člana revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

Tužilac pobija rešenje kojim je odbijen njegov predlog za ponavljanje postupka. Shodno navedenom, revizija u smislu citiranog člana 420. stav 1. i 5. ZPP nije dozvoljena jer se ne radi o rešenju kojim je postupak pravnosnažno završen, niti o rešenju kojim je odbačen predlog za ponavljanje postupka. U konkretnom slučaju je reč o reviziji kao vanrednom pravnom leku koja je izjavljena povodom odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku, pa je dozvoljenost te revizije propisana posebnom zakonskom odredbom člana 420. stav 5. ZPP, a revizija tužioca po toj odredbi nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413, u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.