Vrhovni sud je na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ispitao pobijanu presudu i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP, pošto obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i potpune razloge o bitnim činjenicama i primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, otac maloletnog tuženog, rođenog ...2017. godine, obavezan je pravnosnažnom presudom od 11.08.2017. godine, čiju izmenu traži u ovom postupku, da doprinosi izdržavanju tuženog mesečnim iznosom od 30.000,00 dinara počev od septembra meseca 2017. godine pa ubuduće. U to vreme, kao i sada, tužilac živi i radi u ... . Tada je bio zaposlen u školi i zarađivao je mesečno 1.500 evra. Aktuelno, on je izgubio taj posao, pa se povremeno radno angažuje kao personalni trener i daje časove u školi, na koji način mesečno ostvaruje 600 – 700 evra. Vlasnik je automobila proizvedenog 2011. godine. Živi u iznajmljenom stanu, sa suprugom, koja je zaposlena kao agent prodaje nepokretnosti. Obavezu izdržavanja trećih lica nema. Tuženi je sada star 5,5 godina, pohađa vrtić, njegove mesečne potrebe zadovoljavaju se iznosom od 46.000,00 dinara. Živi u stanu sa majkom i babom po majci, kao i u vreme prethodnog presuđenja. U vreme prethodnog presuđenja majka tuženog nije bila zaposlena, a sada je zaposlena i mesečno zarađuje 79.000,00 dinara. Majka tuženog druge imovine nema.

Upoređujući prilike stranaka u vreme donošenja prethodne sudske odluke i njihove aktuelne porodične i materijalne prilike, posebno činjenicu da je prethodna presuda doneta u vreme kada je tuženi bio star jedan mesec, a da je sada predškolskog uzrasta i da u skladu sa tim ima povećane potrebe, nižestepeni sudovi na osnovu odredbi članova 164, 160. i 162. Porodičnog zakona nalaze da nisu ispunjeni uslovi za sniženje obaveze tužioca da doprinosi dečjem izdržavanju.

Kod napred navedenog utvrđenja, suprotno navodima revizije, po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, a odredbom člana 162. stav 3. tog zakona, da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Tužilac je mlad i zdrav, radno sposoban, živi u radi u zemlji sa notorno većim životnim standardom od domaće države, po zanimanju je profesor ... i prihode ostvaruje obavljajući poslove u struci, nema obavezu izdržavanja trećih lica, oženjen je i supruga ostvaruje prihode. Sve ove prilike nesumnjivo upućuju na bolji životni standarda od standarda kojim živi maloletni tuženi u domaćinstvu sa svojom majkom i babom po majci. Pri tome, od značaja za odluku o visini doprinosa izdržavanja svakako je i angažman koji zakonski zastupnik maloletnog tuženog svakodnevno ima u obezbeđenju potreba deteta. Tužilac je u obavezi da aktivira sve svoje radne potencijale kako bi obezbedio sredstva za izdržavanje maloletnog deteta. Iznosom koji je dosuđen presudom iz 2017. godine, nivo životnog standarda tuženog u konkretnom slučaju nije iznad nivoa životnog standarda oca i nema uslova za sniženje.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, koji nisu bili potrebni za donošenje odluke ovog suda.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić