Predmet spora je zahtev tužioca za naknadu imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u roku od 1 godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3).

Redovni sudovi u sporovima za naknadu imovinske štete nastale zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizmirena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom slede pravne stavove izražene u odlukama Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Prema stavovima tih sudova, uspostavljena je direktna odgovornost države za obaveze privrednih društava koja ne uživaju dovoljnu institucionalnu i operativnu nezavisnost od države, i to bez utvrđivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale štete. Taj stav sadržan je i u Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, donetim u postupku rešavanja spornog pravnog pitanja Spp 6/2016, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Uzročno- posledična veza između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nastale imovinske štete nužno se mora utvrđivati u slučaju kada nenaplaćeno potraživanje ne potiče iz radnog odnosa, kao i u slučajevima kada to potraživanje postoji prema izvršnom, odnosno stečajnom dužniku koje nije osnovano na bazi društvenog ili državnog kapitala (dopuna Zaključka od 02.11.2018. godine, usvojena na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine).

U konkretnom slučaju, tužiočevo potraživanje potiče iz radnog odnosa sa stečajnim dužnikom PD „Industrija kotrljajućih ležajeva“ ad Beograd, koje u potraživanom iznosu nije naplaćeno u stečajnom postupku, a rešenjem stečajnog suda je utvrđeno da je tužiocu u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Mađutim, stečajni dužnik je privredni subjekt koji još od 1999. godine ne posluje sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a tužiočevo potraživanje iz radnog odnosa nastalo je u vreme kada je njegov poslodavac već bio privatizovan, zbog čega tužena država ne odgovara za imovinsku štetu nastalu usled povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku privatizovanog preduzeća, osim ako se utvrdi da je nemogućnost naplate potraživanja od stečajnog dužnika posledica odugovlačenja postupka stečaja, odnosno neadekvatnog postupanja stečajnog suda pri unovčenju imovine stečajnog dužnika i namirenja potraživanja njegovih poverilaca. Te činjenice u ovom sporu nisu dokazane, u smislu izloženog stava revizijskog suda o pravilu o teretu dokazivanja.

Iz navedenih razloga, s obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednost revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade materijalne štete podneta je dana 14.10.2019. godine, vrednost predmeta spora je 196.440,00 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporovima male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić