Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena Mesna zajednica Kumane je izjavila reviziju na osnovu člana 404. ZPP zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse, a tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Po članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom utvrđeno je pravo svojine održajem nepokretnosti (poljoprivrednog zemljišta u javnoj svojini) u korist tužilje kao savesnog držaoca odnosno njenog pravnog prethodnika sa istim kvalitetom državine (nepokretnost dodeljena u postupku komasacije 1982/1983. godine) i to protekom 20 godina, računujući rok za održaj od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko – pravnih odnosa - 04.07.1996. godine. Tužena Mesna zajednica Kumane nikada nije bila u državini ove parcele, a nije bilo radnji preduzetih od strane tužilje protiv vlasnika ili faktičkih držalaca nepokretnosti koje bi dovele do prekida roka za održaj. Pasivna legitimicija stranaka u vreme podnošenja tužbe zasnovana je na stanju registra nepokretnosti gde je tužena Republika Srbija upisana kao titular prava javne svojine, a Mesna zajednica Kumane kao korisnik.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), jer je pitanje sticanja prava svojine održajem na javnoj svojini počev od stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko – pravnih odnosa iz 1996. godine, te uračunavanje u rok za održaj savesnim držaocima i vreme savesne državine njihovih pravnih prethodnika, dovoljno raspravljeno u sudskoj praksi. Istovremeno, pravno pitanje kvaliteta državine i prekida i proteka roka za održaj zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu, a shvatanje da promena upisa u registar nepokretnosti po sili zakona iz državne u javnu svojinu ne menja već nastale pravne odnose i stranačku legitimaciju, ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni prava. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Odluka u prilogu revizije je rešenje apelacionog suda kojom je ukinuta presuda osnovnog suda, pa nije primer neujednačene sudske prakse odnosno suprotnog presuđenja sudova o istom zahtevu, dok procesno pitanje konkretnog spora na koje se ukazuje sadržinom revizije nije razmatrano jer se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i pod uslovima iz člana 404. stav 1. ZPP. Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja podneta je 10.11.2016. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.

Po članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je reč o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na potraživanje u novcu, u kome je vrednost predmeta spora ispod 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene Mesne zajednice Kumane nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković