U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjničnom stanju, rešenjem istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Ki.P broj 54/07 od 16.11.2007. godine tužiocu je određen pritvor na osnovu člana 142. stav 2. tačka 1. i 2. ZKP, jer nije živeo na adresi na kojoj je imao prijavljeno prebivalište, kao i zbog postojanja sumnje da bi mogao pobeći u inostranstvo koristeći stečena poznanstva, budući da postoji osnovana sumnja da je učestvovao u transferu novca u Austriju, Ameriku i Kinu. Tužilac je bio u pritvoru od 13.11.2007. godine do 26.03.2010. godine, ukupno 865 dana. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje, K.Po1 80/14 od 09.03.2016. godine, tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika, produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i 63. KZ, kao i krivično delo pranje novca iz člana 231. stav 4. u vezi stava 1. i 2. KZ u vezi člana 61. KZ. Tužilac je tokom boravka u pritvoru bio u sobi sa još petoro ljudi optuženih za ratne zločine, privredni kriminal, drogu, koji su imali razne psihoze, što je kod tužioca izazvalo strah za sopstveni život, pa je koristio tablete za smirenje kako bi mogao da spava. U trenutku lišenja slobode tužilac je bio razveden. Ima dvoje dece, koja su u to vreme bila maloletna. U različitim medijima objavljeni su tekstovi u kojima je navedeno da je tužilac član grupe od 34 ljudi, koja se tereti da su oštetili budžet Republike Srbije izvršenjem krivičnog dela zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, pranje novca i utaja poreza.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su tužiocu, kao licu koje je lišeno slobode, a pravnosnažnom presudom oslobođeno optužbe, u smislu člana 584. stav 1 tačka 1. ZKP, povređeni ugled, čast, sloboda i pravo ličnosti, zbog čega je tužena odgovorna za štetu koju je tužilac pretrpeo usled neosnovanog lišenja slobode, te mu u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pripada iznos od 5.190.000,00 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 18.880.100,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da će za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah sud, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prema stavu 2. istog člana, prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

Po oceni ovog suda, visinu tražene nematerijalne štete pravilno je utvrdio prvostepeni sud, pri čemu je pravilno vrednovao sve okolnosti konkretnog slučaja.

Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju (zadovoljenje) kojom se ublažavaju poremećaji u duhovnoj (psihičkoj) sferi oštećenog. Ona nije cena bola koji se trpi i ne predstavlja supstituciju imovinskih vrednosti umesto ličnih dobara. Protiv tužioca se vodio krivični postupak koji se pokazao neosnovanim. Takav postupak, a naročito iznenadno lišenje slobode, loši pritvorski uslovi i razdvojenost od porodice, poremetili su mir i njegovu psihičku ravnotežu, povredili čast, ugled i dostojanstvo, što sve uzrokuje intenzivne i dugotrajne duševne bolove. Novcem, kao opštim merilom vrednosti, oštećenom se omogućuje da pribavi sebi izvesnu prijatnost, radost, uživanje ili neko zadovoljstvo u najširem smislu reči, tako da se u njegov psihički život unese jedan pozitivan i aktivan elemenat nasuprot bolu koji trpi. Ta novčana svota u cilju obeštećenja zavisi od više faktora i svih okolnosti slučaja. Za ove vidove štete među najrelevantnije faktore spada vreme boravka u pritvoru, uslovi boravka i humanost zatvorskih uslova, ponašanje stražara i zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture, nedostatak radnog angažovanja, ali to nisu jedine okolnosti koje se moraju uzeti u obzir. Na visinu naknade za ovaj vid nematerijalne štete utiču i vrsta krivičnog dela koje je bilo predmet istrage, natpisi u štampi, objave na radiju i televiziji i opšte interesovanje javnosti o suđenju, korišćenje sredstava rehabilitacije i činjenica da li je oštećeni zahtevao objavljivanje presude posle neopravdanog pritvora, životno doba lica koje je neosnovano lišeno slobode i njegovo porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji neporočni život, ranija neosuđivanost; smanjeni izgledi za napredovanje u službi, organičenja u obavljanju političkih i društvenih funkcija, omalovažavanje i neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini i druge okolnosti.

Ocenom svih štetnih posledica proisteklih iz neosnovanog lišenja slobode, kao i svih okolnosti konkretnog slučaja, koje su od uticaja na odmeravanje visine pravične naknade kao što su priroda i težina krivičnih dela koja su tužiocu stavljena na teret, vreme provedeno u pritvoru (865 dana), njegove lične i porodične prilike, posledice lišenja slobode na zdravstveno stanje, odnos okoline prema njemu posle pritvaranja, kao i to da je trpeo duševne bolove izazvane lišenjem slobode i vođenjem krivičnog postupka koji se završio oslobađajućom presudom, ali i činjenica da pravična naknada nematerijalne štete ne predstavlja reparaciju, već satisfakciju radi uspostavljanja psihičke i emocionalne ravnoteže koja je postojala pre štete, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno nižestepenim odlukama tužiocu dosuđena pravična novčana naknada za ovaj vid nematerijalne štete u visini od 5.190.000,00 dinara. Zbog navedenog, neosnovani su revizijski navodi tužene kojima se osporava visina naknade u dosuđenom iznosu.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Prilikom donošenja odluke ovaj sud je imao u vidu da je u presudi Višeg suda u Beogradu P 7599/18, u zaglavlju pogrešno naveden datum 06.10.2020. godine, kao dan donošenja odluke, jer je ročište na kojem je glavna rasprava zaključena održano 08.10.2020. godine, kako je pravilno navedeno u uvodu presude, ali kako se radi o očiglednim greškama u pisanju, koje prvostepeni sud može ispraviti u skladu sa odredbama člana 362. Zakona o parničnom postupku, to navedene greške nisu uticale na pravilnost i zakonitost odluke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić