U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje maloletne D.T., koju zastupa zakonski zastupnik - majka B.B. i tužilje B.B. iz K., čiji je zajednički punomoćnik V.M., advokat iz K., protiv tuženog E.T. iz K., čiji je punomoćnik B.K., advokat iz K., i tuženog M.U. iz K., radi osporavanja i utvrđenja očinstva, odlučujući o reviziji tuženog E.T. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 249/15 od 29.06.2015. godine, u sednici održanoj 08.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog E.T. izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 249/15 od 29.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu P2 34/14 od 17.03.2015. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da tuženi E.T. nije prirodni otac deteta, maloletne D.T., rođene .... godine u K., pa je stavom drugim izreke utvrđeno da je prirodni otac tužilje maloletne D.T., tuženi M.U., rođen 20.11.1970. godine od oca S. i majke S.U., pa je naloženo matičaru Opštine K. da u matičnoj knjizi rođenih za matično područje K., pod tek.brojem ... za .... godinu u rubrici podaci o roditeljima izvrši brisanje podataka za oca E.T. i izvrši upis za oca deteta M.U.. Stavom trećim izreke vršenje roditeljskog prava nad maloletnom D.T. povereno je majci – tužilji B.B., a stavom četvrtim izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 249/15 od 29.06.2015. godine, žalba tuženog E.T. je odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev ovog tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi E.T. je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 408. ZPP, ("Službeni glasnik RS", br.72/11 i 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, zbog kojih se, primenom člana 407. stav 1. ZPP, revizija može izjaviti.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je sud postupao po neurednoj tužbi, s obzirom da tužilja B.B., majka maloletne D.T., nije mogla biti označena kao tužilja vać samo kao tužena. Naime, odredba člana 256. stav 4. Porodičnog zakona, koji reguliše suparničarsku zajednicu u sporovima o materinstvu i očinstvu, ne određuje stranačke uloge, već samo lica koja čine nužne i jedinstvene suparničare, odnosno lica koja moraju biti obuhvaćena tužbom za utvrđenje i osporavanje očinstva, što je u konkretnom slučaju učinjeno, a majka deteta može biti označena i kao tužilja uz maloletno detete primenom člana 251. stav 2. i člana 252. stav 2. Porodičnog zakona.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, 23.10.1999. godine tužilja B.B. i tuženi E.T. su zaključili brak, ali kako u toku braka nisu imali svoje dece, jer su se oboje lečili od steriliteta, usvojili su maloletnog B., rođenog ... godine, a od 2007. godine kod njih živi, kao hranjenik i maloletni I., rođen ... godine. Tužilja B.B. i tuženi M.U. su tokom 2009. i 2010. godine održavali intimnu vezu i izjasnili su se da je maloletna D.T., koja je rođena .... godine, začeta iz ove veze. Tuženi E.T. koji je u vreme rođenja deteta bio suprug majke deteta, tužilje B., u matičnoj knjizi rođenih upisan je kao otac deteta. Institut za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, dao je mišljenje, sačinjeno na osnovu DNK analize, da je 99,999975632% verovatnoća da je tuženi M.U. prirodni otac maloletne D.T. (tuženi E.T. se nije pojavio na zakazanom terminu za veštačenje). Inače, pravnosnažnom presudom od 19.05.2014. godine razveden je brak tužilje B.B. i tuženog E.T., koji je bračnu zajednicu i faktički napustio u aprilu iste godine, kada je dobio otkaz na poslu. Tužilja B. je vlasnik dvoiposobnog stana u K., u kome živi sa maloletnom decom i babom po majci, koja joj pomaže u podizanju dece. Tuženi M.U. redovno posećuje tužilje, a maloletna D. je upoznata sa činjenicom da joj je on otac. Tužilja B.B. je rođena 1977. godine i zaposlena je kao spremačica u DD N.k. B. i na železničkoj stanici u K.. Tuženi Miodrag Uvalin rođen je 1970. godine i zaposlen je kao mašinovođa u JP Ž.S..

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a posebno da su tužilja B.B. (majka – maloletne D.) i tuženi M.U., u periodu začeća deteta održavali intimne odnose, a da je očinstvo ovog tuženog utvrđeno sa 99,999% verovatnoće, na osnovu analize DNK materijala (ovih stranaka) izvršene od strane nadležne zdravstvene ustanove – Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, da tuženi E.T. nije pristupio ovom veštačenju niti je na drugi način doveo u sumnju ovako utvrđeno činjenično stanje, to su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava, iz odredaba člana 55, 56, 251 i 252. Porodičnog zakona, usvojili tužbeni zathev i utvrdili da tuženi E.T. nije otac maloletne D.T., te da je njen prirodni otac tuženi M.U..

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.