Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu ocene dokaza izvedenih na glavnoj raspravi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju (u raspravi) pred drugostepenim sudom utvrđeno je da je u postupku koji je vođen pred Komisijom za komasaciju u toku 1982. godine, pravni prethodnik tužioca dobio katastarsku parcelu .. njivu 5. klase u površini od 63,71 ari upisanu u list nepokretnosti broj .. KO ... . Tužilac je dobio na poklon od svog ujaka VV parcelu .. „ ...“ njiva 5. klase površine od 63,71 ari, upisanu u list nepokretnosti broj .. KO ..., na osnovu ugovora o poklonu koji je overen kod javnog beležnika 15.08.2017. godine. Tužiočev ujak je predmetnu parcelu nasledio od svoga oca GG i nikada nije koristio bilo koju drugu parcelu umesto ove parcele jer se nalazio u inostranstvu. Tužilac je izveo geometra na lice mesta radi identifikacije predmetne parcele koja mu je poklonjena. Komisija za komasaciju Opštine Malo Crniće je svojevremeno donela rešenje 07.01.1982. godine o raspodeli zemljišta iz komasacione mase učesniku komasacije DD iz ... (ocu tuženog) kome je za uneto zemljište u komasacionu masu po iskazu zemljišta broj .. i to katastarske parcele broj .., br. .. i br. .. ukupne površine 96 ari, dodelila zemljište iz komasacione mase KO ... i to kp br. .. i kp br. .. ukupne površine 98 ari. Zapisnikom o privremenoj primopredaji zemljišta i drugih objekata iz komasacione mase u prisustvu DD kao učesnika komasacije i članova komisije, izvršena je privremena primopredaja zemljišta iz komasacione mase koja je sadržana u iskazu broj .. i pokazne međe parcela KO ... . Navedene katastarske parcele je tuženi nasledio posle smrti svog oca. U listu nepokretnosti za Opštinu KO Malo Crniće katastarska parcela br. .. površine 67,23 uisana je na BB- tuženog, kao privatna svojina. Tuženi se 04.10.2016. godine obratio Komisiji za komasaciju Opštine Malo Crniće ističući da nije zadovoljan lokacijom nadeljenog zemišta obzirom da u komasacionu masu uneo kp br. .. i da mu je data druga parcela površine od 67,23 ara, ali da ta parcela nije blizu njegovog salaša i da je po njegovom prigovoru njemu nadeljen i da je uveden u posed kp br. .. i delova parcele kp br. .. i kp br. .. . Komisija za komasaciju je 06.02.2017. godine obavestila tuženog da je razmotrila njegov zahtev radi ispravljanja greške i da je u vidom u spis predmeta .. KO ... i plan komasacije utvrdila da je stanje u rešenju od 07.01.1982. godine identično sa stanjem na planu. Utvrđeno je da na navedeno rešenje nije izjavljena žalba i da je učesniku DD imajući u vidu uneto zemljište u komasacionu masu, nadeljeno adekvatno zemljište iz komasacione mase sa 208,74 vrednosnih jedinica viška nadele. Pravo svojine kod nadležne službe za katastar nepokretnosti je upisano: kp br. .. površine 67,23 m2 na BB, kp br. .. na ĐĐ i ovde sporna kp br. .. na AA ( tužioca). Utvrđeno je da tuženi drži predmetnu parcelu i da je obrađuje nakon sprovedenog postupka komasacije kada je njegov otac uveden u posed dodeljenih mu parcela, ali da nije siguran da je njegov otac uveden u posed predmetne katastarske parcele. Tuženi i njegov otac su obrađivali spornu parcelu i parcelu koja se prostire do predmetne parcele, a saznao je da se ista ne vodi na njega kada je tužilac izveo geometra radi identifikacije. Na osnovu nalaza sudskog veštaka geodetske struke utvrđeno je da se sporna kp .. nalazi pored kp br. .. i kp .. i da tuženi na terenu drži celu kp br. .. kao i deo susednih parcela. Iz njegovog dopunskog nalaza je utvrđeno da je površina koju treba tužilac da dobije 63,71 ara, a površina koju treba izdvojiti iz kp br. .. je 3,52 ara, te da postoji razlika između površine predmetne parcele sa kojom je ova parcela upisana u katastar nepokretnosti (od 63,71 ar) a iz koordinata se utvrđuje da ima veću površinu (67,23 ara) i da tuženi na licu mesta drži površinu od 73,55 ara. Komisija za komasaciju je u rešenju napravila grešku u odnosu na površinu koja se nalazi na terenu, pa je u katastru nepokretnosti upisana površina od 63,71 ar, a na terenu je nadeljena površina 67,23 ara. Utvrđeno je da tuženi na terenu drži površinu od 73,55 ara, ali od više parcela i to: od kp br. .. drži 63,71 ar, od kp br. .. drži od 3 ara i 29m2 i kp br. .. drži 3,03 ara što čini ukupno površinu od 73,55 ara, te je veštak skicu dao prema površini od 63,71 ar koji odgovara podacima iz rešenja o komasaciji. Predmet tužbenog zahteva je predaja u državinu katastarske parcele koja je u javnoj knjizi upisana kao svojina tužioca, po tužbi podnetoj 22.08.2017.godine.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je pravilne ocene dokaza izvedenih na glavnoj raspravi od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP. Drugostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilac tokom postupka dokazao da je vlasnik predmetne parcele po osnovu ugovora o poklonu po kom osnovu je upisan u katastru nepokretnosti kao njen vlasnik, a da tuženi nije dokazao da su on i njegov pravni prethodnik spornu parcelu držali po bilo kom osnovu koji bi vodio sticanju svojine, već su samovlasno zauzeli predmetnu parcelu jer je bila bliža njihovim parcelama. Tuženi je znao da je tužilac vlasnik jer se dopisom obratio Komisiji za komasaciju Opštine Malo Crniće zahtevom od 04.10.2016. godine da se ispravi greška oko dodele naznačenih parcela, te s obzirom na to tuženi i njegov pravni prethodnik nisu mogli biti u uverenju da parcela koju koriste predstavlja njihovo vlasništvo, zbog čega nema ni savesnosti u smislu člana 72. stav 2. citiranog zakona, kao neophodnog uslova za sticanje putem održaja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev primenom odredbi člana 37. u vezi člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Odredbom člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa- ZOSPO (''Službeni list SFRJ'' broj 6/80 sa kasnijim izmenama i dopunama) je propisano da u postupku po tužbi vlasnika stvari koja je usmerena protiv držaoca za povraćaj individualno određene stvari vlasnik mora dokazati da na stvari čiji je povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog.

Odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa- ZOSPO , propisano je da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Članom 72. stav 2. ovog zakona propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i da se savesnost državine pretpostavlja.

Iz navedenih odredbi proizlazi da je kod vanrednog održaja, savestan onaj držalac koji ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, te opravdano veruje da je vlasnik, odnosno lice koje veruje u pravni osnov svoje državine opravdano smatrajući da je titular prava čiju sadržinu faktički vrši. Za sticanje prava svojine putem vanrednog održaja zahteva se ispunjenje dva uslova: navedeni protek vremena i savesnost, ne i zakonitost državine, koja je dodatni uslov kod redovnog održaja. Nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena da dovede do sticanja prava svojine.

U konkretnom slučaju ne postoji dokaz o sticanju prava svojine na spornoj nepokretnosti od strane pravnog prethodnika tuženog, već tuženi predmetnu parcelu drži (nesporno) iako ista nije data njegovom pravnom prethodniku DD - ocu već su mu date kp br. .. i kp br. .. na kojima je tuženi i upisan kao vlasnik, dok je prema podacima iz Službe za katastar nepokretnosti tužilac upisan kao vlasnik na predmetnoj kp br. .. . Kako je u postupku utvrđeno da je tuženi imao saznanja da je tužilac vlasnik na kp br. .. jer se dopisom od 04.10.2016. godine obratio Komisiji za komasaciju Opštine Malo Crniće u kom zahteva da se ispravi greška, a koji zahtev je odbijen o čemu je tuženi obavešten 06.02.2017. godine, neosnovani su navodi revizije da su se stekli uslovi za sticanje prava svojine vanrednim održajem. Naime, po pravilnoj oceni drugostepenog suda tuženi nema punovažan pravni osnov za zakonito sticanje prava svojine na navedenoj katastarskoj parceli. Nema ni uslova iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa jer je tuženi imao saznanje da stvar koju drži nije njegova, pa zato nije bio savestan držalac predmetne parcele. S tim u vezi nisu osnovani revizijski navodi tuženog da on ima jače pravo od tužioca jer nije izvršio uzurpaciju parcele, već je njemu državinu sporne parcele preneo njegov pravni prethodnik- otac, pa je u neometanoj i savesnoj državini duže od 20 godina na osnovu čega je stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti vanrednim održajem. Naime, tuženi je navedenu parcelu samovlasno zauzeo zato što je bila bliža njegovim parcelama iako je imao saznanje da je tužilac vlasnik iste, kao što proizlazi iz njegovog zahteva podnetog Komisiji za komasaciju, zbog čega nije bio savestan, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud. Osim toga, on nije pre nego što je tužilac podneo tužbu u ovoj pravnoj stvari, podnosio tužbu sa zahtevom za utvrđenje prava vlasništva po tom osnovu, niti je u ovom postupku istakao takav protivtužbeni zahtev.

Prema tome, s obzirom da je tužilac kao vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i njome raspolaže u granicama određenim zakonom, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužilac kao vlasnik ima pravo na traženu zaštitu svog prava svojine predajom u državinu individualno određene stvari u opisanim merama i granicama na osnovu člana 37. citiranog zakona, zbog čega su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta u skladu sa članom 163. stav 1-4, članom 153. stav 1. i 154. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković