Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 18430/2022
19.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Milun Gajić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ... kod ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ... i EE iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1451/22 od 16.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 19.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1451/22 od 16.06.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1451/22 od 16.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 1819/19 od 29.12.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilac vlasnik objekta broj 1 u prizemnom delu kuće koga čine špaiz, kupatilo, hodnik, kuhinja, dnevna soba, spavaća soba, jedna manja soba sa terasom, dimenzija 9 h 9 metara, zajedno sa delom placa k.p. br. .. površine 13,63 ara, upisane u list nepokretnosti .. KO Kruševac, na kome je zgrada broj 1 sagrađena, i to u alikvotnom udelu placa 1/10 idealnih delova (površine ½ od 3 ara) na placu koji je u realnom delu i u pogledu državine i svojine dimenzija 10,80 h 14,00 metara, a na prizemnom delu zgrade broj 1 u delu 1/1 od navedenog alikvotnog dela na kome je vlasnik ŽŽ iz ..., što su tuženi BB iz ..., VV iz ..., tužene GG iz ... i DD iz ..., kao pravne sledbenice pok. ZZ i II po ostavinskom rešenju O 870/12 i po rešenju Javnog beležnika UPP ../18 i tuženi ĐĐ iz ... i EE iz ...dužni priznati to pravo tužioca i dozvoliti istom da se upiše kao vlasnik ove nepokretnosti u katastarskim knjigama bez njihovog prisustva i posebnog odobrenja. Drugim stavom izreke odlučeno je da svako snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1451/22 od 16.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 1819/19 od 29.12.2021. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je zbog pogrešne primene materijalnog prava shodno članu 404. ZPP izjavio reviziju.
Članom 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema obrazloženju pobijane presude, tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na navedenim nepokretnostima odbijen je kao neosnovan zbog odsustva pasivne legitimacije tuženih, odnosno zbog odsustva materijalnopravnog odnosa između tuženih i tužioca čije se potraživanje odnosi na smanjenje alikvotnog udela trećeg lica, koja nije stranka u ovom postupku.
Kako odluka u sporovima sa zahtevom kakav je u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, revizijsko ukazivanje na potrebu i ujednačavanje sudske prakse nije moglo biti prihvaćeno, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o izjavljenoj revizij ni iz drugih razloga predviđenih članom 404. stav 1. ZPP – nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno da se da novo tumačenje prava na kome je zasnovano izloženo stanovište.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, pa je ocenio da revizija nije dozvoljena .
Tužbom podnetom dana 21.10.2019. godine traženo je utvrđenje prava svojine na objektu i na zemljištu na kome je isti sagrađen, sa vrednošću predmeta spora od 100.000,00 dinara.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije propisanu članom 403. stav 3. ZPP, to tužiočeva revizija nije dozvoljena, saglasno čemu je shodno članu 413. ZPP odbačena odlukom sadržanom u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić