Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović,, članova veća, u parnici po tužbi tužilje N.Kl., koju zastupa punomoćnik B.K., advokat iz T., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac, i umešača na strani tužene R.D.D.i Z.I., obe iz B., radi poništaja odluke, u postupku po predlogu tužilje za ponavljanje postupka, odlučujući o reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti tužilje izjavljenim protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž br. 401/14 od 22.05.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 22.10.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBIJAJU SE kao neosnovani revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje N.K. iz B., izjavljeni protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž br. 401/14 od 22.05.2014.godine u delu pravnosnažno odbačenog predloga za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P br. 1531/08 od 17.04.2008.godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje N.K. iz B. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž br. 401/14 od 22.05.2014.godine u delu kojim je pravnosnažno odbijen predlog tužilje za određivanje privremene mere.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem P br. 63354/10 od 12.03.2014.godine, u stavu prvom izreke, odbacio predlog tužilje N.K. od 22.11.2013.godine za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P br. 1531/08 od 17.04.2008.godine. Stavom drugim izreke, odbio je predlog tužilje od 22.11.2013.godine za određivanje privremene mere.

Viši sud u Kraljevu je pobijanim rešenjem Gž br. 401/14 od 22.05.2014.godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Protiv navedenog rešenja Višeg suda u Kraljevu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene odredbi ZPP koje regulišu ponavljanje postupka i određivanje privremene mere.

Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Gt I 602/14 od 17.09.2014.godine tužilja je preko punomoćnika iz reda advokata izjavila i zahtev za zaštitu zakonitosti sa pozivom na odredbu člana 418. ZPP, a zahtev je izjavljen zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, jer su i prvostepeni i drugostepeni sud u prethodnom pravnosnažno okončanom parničnom postupku zasnivali i donosili svoje odluke na neistinitim izjavama umešača.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilje saglasno članu 412. stav 1. i 4. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i odlučio da je revizija tužilje nedozvoljena u delu kojim se pobija pravnosnažno odbijanje zahteva za određivanje privremene mere, a dozvoljena u delu kojim se pobija pravnosnažno odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka.

Odredbom člana 412. stav 1. relevantnog ZPP propisano je da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Rešenjem kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere postupak se pravnosnažno ne okončava zbog čega protiv takvog rešenja revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 404. relevantnog ZPP u vezi sa članom 412. stav 6. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužilje u ovom delu odbacio odlučivši kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Kako je odredbom člana 412. stav 4. ZPP propisano da je revizija uvek dozvoljena protiv drugostepenog rešenja kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka Vrhovni kasacioni sud je pobijano rešenje Višeg suda u Kraljevu ispitao u granicama propisanim odredbom člana 399. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP i odlučio da revizija tužilje u ovom delu nije osnovana.

Prema utvrđenim činjenicama tužilja je dana 22.11.2013.godine podnela predlog za ponavljanje postupka iz razloga predviđenih članom 422. tačka 3, 4, 5. i 9. ZPP, navodeći kao razloge da je umešač na strani tužene u postupku čije ponavljanje traži dala lažne iskaze, prikrivala dokaze koji su išli u prilog tužilji, prezentirajući sudu falsifikat, čime je učinila krivično delo, a da je tužilja za nove činjenice saznala 25.10.2013.godine od predsednika Skupštine stanara zgrade u ...ulici br...., odnosno da je saznala da u stanu broj 2 mesecima ne stanuje navedeni umešač već da se ista iselila.

Kod ovako utvrđenih činjenica, a obzirom da tužilja uz svoje tvrdnje o zasnivanju odluke na lažnom iskazu umešača prvog reda na strani tužilje, da je ista prikrivanjem sudu prezentovala falsifikat čime je počinila krivično delo, nije podnela i dokaze, odnosno pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, niti drugi dokaz o obustavi istog ili okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti, to su nižestepeni sudovi pravilno predlog za ponavljanje postupka tužilje ocenili nedozvoljenim i nepotpunim. Što se tiče navoda u predlogu za ponavljanje postupka koji je zasnovan na novim činjenicama pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da se ne radi o novim činjenicama, jer iste nisu nastale u vreme trajanja postupka čije se ponavljanje traži da bi mogle biti razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 423. stav 2. ZPP.

Revizijom tužilje ponavljaju se navodi isticani u toku nižestepenih postupaka, koje su prvostepeni i drugostepeni sud pravilno cenili i za ne prihvtanje odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka dali jasne razloge koje prihvata i revizjski sud.

Za postojanje razloga za ponavljanje postupka u smislu člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP nije relevantan momenat kada je tužilja saznala za nove činjenice. Taj momenat je relevantan za ocenu blagovremenosti podnetog predloga za ponavljanje postupka u smislu člana 424. stav 1. tačka 6. ZPP. Ponavljanje postupka sa razloga postojanja novih činjenica može se tražiti ako su te činjenice postojale u toku postupka čije se ponavljanje traži, ali stranka bez svoje krivice te okolnosti nije mogla da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom. U predlogu za ponavljanje postupka tužilja navodi da je za nove činjenice saznala 25.10.2013.godine, te da od tog datuma po izjavi lica od kojih je saznala činjenice u spornom stanu niko ne stanuje mesecima, odnosno da je stan prazan još od juna meseca, što podrazumeva te iste godine, te kako je prethodni postupak pravnosnažno okončan 10.12.2008.godine, očigledno se ne radi o novim činjenicama na koje se tužilja poziva kao razlog za ponavljanje postupka. Stoga je neosnovan revizijski navod da je tužilja saznanjem novih činjenica 25.10.2013.godine stekla mogućnost da u zakonskom roku iste upotrebi i dokaze koji potvrđuju te činjenice, a koji bi uticali da za nju bude doneta povoljnija odluka.

Na osnovu izloženog primenom člana 405. u vezi sa članom 412. stav 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužilje odbio kao neosnovanu.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio o pondetom zahtevu na osnovu ovlašćenja iz člana 415. ZPP. Pobijano rešenje ispitano je u granicama propisanim odredbom člana 421. stav 1. ZPP i odlučeno je kao u izreci iz sledećih razloga:

Zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje nije osnovan. Nije osnovan zato što za usvajanje zahteva nisu ispunjeni procesni uslovi propisani članom 3. stav 2. i 3. ZPP. Navedenom zakonskom normom propisano je da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Navedena procesna norma podrazumeva da se pod nedozvoljenim raspolaganjima podrazumevaju dispozitivne radnje vezane samo za odricanje od zahteva, priznanje zahteva i zaključenje poravnanja. Druge dispozitivne radnje ne mogu biti predmet nedozvoljenog raspolaganja niti se mogu podvesti pod procesnu normu iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP, kao procesni osnov za izjavljivanje, a sledom toga i usvajanja zahteva. Zakonska norma je restriktivna i ograničava razloge za izjavljivanje ovog pravnog leka.

To dalje podrazumeva da se tužilja kao podnosilac zahteva samo formalno poziva na nedozvoljeno raspolaganje stranaka jer takvog raspolaganja u predmetnom postupku nema. U suštini zahtev zasniva na pogrešnoj primeni normi procesnog prava od strane suda u postupku po predlogu za ponavljanje postupka, što nije procesni osnov za izjavljivanje zahteva, niti se zahtev sa tog razloga može uvažiti. Stoga izjavljeni zahtev ne može rezultirati njegovim usvajanjem.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 1. u vezi sa članom 421. stav 2. ZPP zahtev zazaštitu zakonitosti tužilje odbio kao neosnovan.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,sr.