.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18435/2023
10.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Mirjane Andrijašević i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – VP 4445 Leskovac, čiji je zastupnik Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2837/22 od 27.03.2023. godine, u sednici održanoj dana 10.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2837/22 od 27.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2837/22 od 27.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 693/22 od 10.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćene naknade troškova upravnog postupka isplati novčani iznos od 33.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2837/22 od 27.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Članom 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanim nižestepenim presudama odbijen je tužbeni zahtev za naplatu troškova upravnog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, koji su od strane tužene priznati tužilji kao punomoćniku stranke u predmetu UP-1 br. 10-2 rešenjem od 14.02.2020. godine, ocenjujući da tužilac nije pokrenuo izvršni postupak protiv tužene što je mogao da učini na osnovu izvršne isprave, rešenja donetog u upravnom postupku, shodno članu 3. 40. i 41.stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, 190. i 195. Zakona o opštem upravnom postupku, te da stoga parnični postupak ne može služiti kao korekcija odluke o troškovima nastalim u upravnom postupku.
O zahtevu tužilje pobijanom presudom je odlučeno na osnovu primene materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izloženim kroz sudske odluke kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim stanjem i pravnim osnovom. Postupajući prema citiranoj zakonskoj odredbi, Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o posebnoj reviziji, jer nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ni pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ni radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava.
Na osnovu navedenog Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 11.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 33.000,00 dinara.
Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti ista je nedozvoljena prema članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
