.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18437/2023
06.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Basarić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Jančić, advokat iz ..., radi ispunjenja ugovora, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4310/22 od 15.03.2023. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4310/22 od 15.03.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4310/22 od 15.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 1647/20 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da mu na ime duga isplati iznos od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 17.12.2020. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se u preostalom delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 01.01.2016. godine do 16.12.2020. godine, tužbeni zahtev tužioca odbija kao neosnovan. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 90.980,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4310/22 od 15.03.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1647/20 od 18.05.2022. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga isplati iznos od 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i u stavu trećem izreke, a žalba tuženog je u tom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P 1647/20 od 18.05.2022. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na iznos od 4.000 evra plati zakonsku zateznu kamatu počev od 17.12.2020. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze tuženog prema tužiocu na ime vraćanja zajma, a odluka o usvajanju tužbenog zahteva tužioca doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj. Pored toga, tuženi uz reviziju nije priložio odluke u kojima je o istom činjenično-pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac je podneo 17.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 472.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Preinačenje odluke o kamati, kao sporednom potraživanju, reviziju ne čini dozvoljenom u smislu odredbe člana 403.stav 2.tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer revizija protiv odluke o kamati nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, na osnovu odredbe člana 403., u vezi člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
