Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Rakočević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Stanimir Đurić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o 28.11.2018. godine, u sednici održanoj 12.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4267/18 od 28.11.2018. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4267/18 od 28.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 10333/2017 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati 200.000,00 dinara za pretrpljeni strah, iznos od 300.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 400.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti i iznos od 300. 000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti, odnosno ukupan iznos od 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete (izgubljene dobiti), za period od 29.08.2013. godine do 30.04.2016. godine, isplati ukupan iznos od 1.274.627,62 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti pa do isplate (mesečni iznosi i datumi dospeća određeni u izreci). Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu 163.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4267/18 od 28.11.2018. godine, žalba tužioca je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz svih razloga pripisanih tom zakonskom odredbom.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora, u kojoj se sadržinom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu primene člana 207. ZOO, što nije razlog za odlučivanje o reviziji primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi naknade štete podneta je 04.07.2014. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 2.274.627,62 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

a osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić