Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena-protivtužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke zaključile su brak ...1983. godine u ... . U braku su dobili dvoje dece, sina VV rođenog 1984. godine i ćerku GG rođenu 1987. godine. Bračna zajednica je prestala tokom novembra 2017. godine, a presudom prvostepenog suda od 14.06.2019. godine brak je razveden. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženoj na ime izdržavanja plaća mesečno 15% od penzije koju ostvaruje kod nadležnog Fonda PIO, dok je za raliku od 15% do 50% presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon toga, tužilac je podneo zahtev da se utvrdi da je prestala njegova obaveza izdržavanja od dosuđenih 15% od penzije koju ostvaruje kod nadležnog Fonda PIO, počev od 21.09.2018. godine. Tužilac je rođen 1959. godine, ostvaruje penziju od 41.000,00 dinara. Poseduje sa tuženom ½ salaša sa voćnjakom i to voćnjak u KO ... – po kulturi vinograd i voćnjak. Ostvaruje određeni prihod od voćnjaka u zavisnosti od roda, a jedan deo je izdao u zakup za zakupninu od 50.000,00 dinara godišnje. Živi u stanu u ..., na kojem su stranke suvlasnici sa po ½ dela. Ćerka stranaka je udata i ima svoju porodicu, a sin stranaka živi u ... i zarađuje oko 30.000,00 dinara. Tužena je ostvarivala prihod kao ... u Nemačkoj u periodu od tri meseca, u visini 1.100 evra mesečno. Imala je troškove oko prevoza i oko posredovanja i nalaženja posla. Kako nema papire u Nemačkoj, trenutno ne ide u tu zemlju. Živi u garsonjeri, i mesečni troškovi za njeno korišćenje iznose oko 6.000,00 dinara. Kada je boravila u Nemačkoj imala je i troškove vezano za ličnu higijenu, garderobu, dok su joj stan i hrana bili besplatni. Još u vreme trajanja zajednice života stranaka tužena-protivtužilja je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojom rođakom DD kao primaocem izdržavanja, i nakon njene smrti postaće suvlasnik na po ½ dela kuće u ... u ulici ... broj .. . Nakon razvoda braka tužilac-protivtuženi ne daje nikakvo izdržavanje za pomenutog primaoca izdržavanja, već je to na sebe preuzela tužena-protivtužilja. Obavezu davaoca izdržavanja ostvaruje uz pomoć sina. Nakon preseljenja u garsonjeru redovno odlazi kod primaoca izdržavanja i svakog drugog dana joj kuva i pomaže oko održavanja lične higijene, donosi lekove, vozi u crvku, dok tužilac-protivtuženi povremeno donosi nešto od hrane. Tužilac-protivtuženi je jedno vreme imao i zanatsku radnju AA PR za kablovske telekomunikacije u ... i ostvarivao je prihode od oko 15.000,00 dinara mesečno, ali je kasnije tu radnju zatvorio. Tužilac- protivtuženi ima emotivnu vezu sa ĐĐ sa kojom nije u vanbračnoj zajednici, ali koja često boravi kod njega u njegovom stanu u ... .

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu prihode koje tužilac- protivtuženi ostvaruje od penzije i od prodaje voća i pića – rakije i izdavanja u zakup jednog dela poljoprivrednog zemljišta, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan, ali žalba tužene - protivtužilje da joj na ime supružanskog izdržavanja plaća 50% pored dosuđenih 15% od prihoda – penzije koju ostvaruje kod nadležnog PIO. Prvostepeni sud nalazi da je to u skladu sa odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona. Imajući u vidu da se činjenično stanje nije promenilo od momenta kada je tužbeni zahtev usvojen i obavezan tužilac- protivtuženi da plaća na ime izdržavanja tuženoj 15% od penzije koju ostvaruje kod PIO sud nalazi, imajući u vidu odredbu člana 163. stav 2. Porodičnog zakona da nisu ispunjeni uslovi za prestanak supružanskog izdržavanja po sili zakona protekom navedenog roka, a osim toga nisu ispunjeni uslovi iz člana 167. stav 2. Porodičnog zakona da bi izdržavanje prestalo kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje. Ovo imajući u vidu da je sud cenio prihode koje tužena- protivtužilja ostvaruje svojim radnim angažovanjem, a što je od uticaja i za određivanje visine supružanskog izdržavanja. Prvostepeni sud nalazi da je radno angažovanje tužene-protivtužilje u inostranstvu povremeno i neizvesno, te da nije opravdano utvrđivanje prestanka supružanskog izdržavanja na osnovu člana 167. stav 2. Porodičnog zakona, ali je i zaključio da nema osnova da se tužilji dosudi veće izdržavanje od 15% od penzije koju tužilac-protivtuženi ostvaruje kod nadležnog Fonda PIO, pa je u tom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Odlučjući o žalbi Apelacioni sud je našao da, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje i okolnosti koliko tužilja ostvaruje prihoda na mesečnom nivou i koji su njeni rashodi, ipak ima određena primanja koja ostvaruje radom u Nemačkoj gde povremeno odlazi kao ..., da su ispunjeni uslovi iz člana 167. stav 2. tačka 2. Porodičnog zakona, te da bi ostanak na snazi obaveze prema tužiocu da izdržava tuženu sa 15% od svojih primanja koje ostvaruje kod Fonda PIO bilo očigledno nepravično. U ostalom delu je zaključio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je odbio tužbeni zahtev tužene-protivtužilje za traženi iznos od preko 15% do traženih 50% od penzije koju tužilac-protivtuženi ostvaruje kod nadležnog Fonda PIO.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak drugostepenog suda nije pravilan. Naime, sud bez otvaranja rasprave i izvođenja posebnog dokaza zaključuje da su ispunjeni uslovi iz člana 167. stav 2. tačka 2. Porodičnog zakona te da je očigledno nepravično da tužilac plaća utvrđeno izdržavanje tuženoj. Pri tome nalazi da je evidentno da tužena-protivtužilja ima veće prosečne mesečne prihode nego što je imala kada joj je dosuđeno izdržavanje u visini od 15% od penzije koju ostvaruje tužilac, pa je u tom delu prvostepenu presudu preinačio i utvrdio da je sa danom 03.11.2020. godine prestala obaveza izdržavanja tužene-protivtužilje od strane tužioca.

Imajući u vidu izvedene dokaze i zaključak prvostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je takav zaključak drugostepenog suda nepravilan, jer nisu dati nikakvi dodatni razlozi u pogledu usvajanja tužbenog zahteva za utvrđenje prestanka obaveze izdržavanja tužene-protivtužilje, niti je zaključak drugostepenog suda baziran na nekim dodatnim izvedenim dokazima u tom smislu. Obaveza izdržavanja može prestati, tj može se utvrditi prestanak obaveze izdržavanja ako se situacija u odnosu na vreme kada je doneta ranija presuda promenila, i da to predstavlja opravdan razlog. U ovom slučaju drugostepeni sud nije dao te razloge, niti iz utvrđenog činjeničnog stanja to proizilazi, već vrši ocenu dokaza sa svog aspekta bez otvaranja rasprave pred tim sudom.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić