.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1847/2021
23.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radisav Nikolić, advokat u ..., protiv tuženog Unitrag DOO iz Užica, čiji je punomoćnik Nadežda Milivojević, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2666/20 od 03.02.2021. godine, u sednici veća od 23.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2666/20 od 03.02.2021. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Užicu P 549/19 od 08.09.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da isplati tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete zbog nekorišćenja skupa vozila iznos od 53.955,25 evra sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 236.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2666/20 od 03.02.2021. godine odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, privredno društvo, čiji je tužilac suvlasnik, zaključilo je 2007. godine, kao primalac lizinga, dva ugovora o finansijskom lizingu sa davaocima lizinga čiji je predmet skup vozila - tegljač i poluprikolica. Primalac lizinga je sa tuženim, uz saglasnost davalaca lizinga, 2008. godine zaključio ugovore o preuzimanju duga na osnovu kojih je tuženi preuzeo sva prva i obaveze iz ugovora o finansijskom lizingu.
Tužilac i tuženi su zaključili usmeni sporazum prema kojem će tužilac raditi za tuženog kao vozač predmetnog skupa vozila na poslovima koje tuženi obezbedi, a iz ostvarene naknade za uslugu prevoza će se podmirivati lizing rate, zarade, održavanje vozila, putarine, drugi troškovi i provizija tužioca od 7% od ugovorene naknade za prevoz.
Parnične stranke su 30.05.2012. godine zaključile sporazum o vansudskom poravnanju kojim se tužilac obavezao da isplati tuženom na ime duga za skup vozila i po osnovu celokupnog poslovnog odnosa iznos od 15.000,00 evra u ratama od po 1.500,00 evra počev od 01.05.2014. godine, do kada je tuženi trebalo da isplati sve lizing rate. Poravnanjem je predviđeno da ukoliko tužilac zadocni sa isplatom dve uzastopne rate ili ukoliko do isteka lizinga poveća svoj dug prema tuženom, celokupna obaveza tužioca dospeva odjednom, a tuženi je ovlašćen da skup vozila vrati davaocu lizinga i eventualne dodatne troškove stavi na teret tužioca.
Nakon što je otplatio lizing u celosti, tuženi je 01.05.2014. godine skup vozila registrovao na svoje ime jer mu tužilac nije isplatio dug iz poslovnog odnosa. Skup vozila je sve vreme u državini tužioca.
Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Užicu P 589/15 od 26.03.2018. godine obavezan je AA da privrednom društvu Unitrag DOO isplati na ime duga iz celokupnog poslovnog odnosa iznos od 27.120,73 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate i utvrđeno je da je AA vlasnik predmetnog skupa vozila, tegljača i poluprikolice, a Unitrag DOO je obavezan da dozvoli registraciju vozila na ime AA. Presuda je postala pravnosnažna 15.05.2019. godine.
Prema nalazu i mišljenju veštaka visina štete zbog nekorišćenja predmetnog skupa vozila u period od 01.04.2014. godine do 01.05.2019. godine iznosi 53.955,25 evra.
Prema stanovištu nižestepenih sudova, tužbeni zahtev nije osnovan jer u periodu od 01.04.2014. godine do 01.05.2019. godine tužilac nije bio vlasnik predmetnih vozila, a pored toga je skup vozila bio u njegovoj državini.
Revizijske navode kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer, prema članu 407. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije razlog za izjavljivanje revizije.
Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Tužilac u periodu za koji se tužbom zahteva naknada štete, od 01.04.2014. godine do 01.05.2019. godine, nije bio vlasnik predmetnog skupa vozila, već je vlasnik postao 15.05.2019. godine. Pored navedenog, skup vozila je sve vreme bio u državini tužioca. Shodno navedenom, tužbeni zahtev za naknadu štete u smislu člana 269. u vezi članova 154. stava 1, 158, 185. i 189. ZOO nije osnovan.
Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 153. ZPP, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer nije uspeo u ovom postupku.
Predsednik veća-sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
