.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1848/2024
08.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ilić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lepojević, advokat iz ..., radi poništaja braka, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 423/2023 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj dana 08.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 423/2023 od 19.10.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 423/2023 od 19.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 423/2023 od 19.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1469/2022 od 21.07.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi brak upisan u matičnu knjigu venčanih pod tekućim brojem .. za 2013. godinu, kod matične službe Gornji Matejevac, zaključen ...2013. godine između tužene i sada pok. VV, biv. iz ... i obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 191.250,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 32. Porodičnog zakona, odbijen je tužbeni zahtev za poništaj braka, zaključen između tužene i sada pok. VV, oca tužilje, nakon utvrđenja da je između supružnika postojala stvarna zajednica života u Nemačkoj od zaključenja braka 2013. godine do smrti sada pok. VV 2022. godine, da su njihovi odnosi bili skladni, da je tužena sve vreme bolesti svoga supruga bila sa njim, pružala mu neophodnu pomoć i negu i posle smrti ga sahranila u ..., te da za života oca tužene nije podnet zahtev za razvod ili poništaj braka.
Prema oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta dozvoljenosti revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP) u ovom slučaju nisu ispunjeni, s obzirom da uz reviziju tužilja nije dostavila drugačije pravnosnažne odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse, zbog čega je primenom člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 227. stav 2. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Porodični zakon propisuje da su bračni sporovi oni koji se vode radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao za poništenje i za razvod braka. Odredbom člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/2005...6/15) propisano je da je revizija uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno, dok je odrebom člana 227. stav 2. istog Zakona propisano da se pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.
U smislu navedene zakonske odredbe, parnične stranke u postupku o poništenju braka, po njegovom pravnosnažnom okončanju, presudu ne mogu pobijati vanrednim pravnim lekovima, nezavisno od načina na koji je sud odlučio o zahtevu.
U konkretnom slučaju, spor se vodi između tužilje, kao zainteresovanog lica u smislu člana 212. Porodičnog zakona, kao ćerke sada pok. VV, protiv tužene, koja je bila u braku sa VV u trenutku njegove smrti.
Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, bez obzira na način na koji je sud odlučio o zahtevu, tužilja nema pravo da izjavi reviziju protiv pobijane odluke, zbog čega, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odbacio reviziju i odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
