.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18512/2022
28.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca DOO za poljoprivrednu proizvodnju „Salaš“ iz Salaša, čiji je punomoćnik Branislav Nikodijević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz mesta ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nikolov, advokat iz ..., radi neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 295/22 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 28.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 295/22 od 15.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 1945/21 od 14.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neosnovanog obogaćenja zbog stečene koristi od upotrebe imovine i to dela katastarskih parcela navedenih u izreci u ukupnoj površini od 1,00 ha za period od 01.05.2010. godine do 01.05.2015. godine isplati 134.355,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2020. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 106.500,00 dinara.
Viši sud u Zaječaru je presudom Gž 295/22 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da na ime neosnovanog obogaćenja zbog stečene koristi od upotrebe imovine tužioca i to dela katastarskih parcela navedenih u izreci, u ukupnoj površini od 1,00 ha, za period od 01.05.2010. godine do 01.05.2015. godine, isplati 134.355,95 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.06.2020. godine do isplate, te je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 138.974,24 dinara, kao i na ime troškova žalbenog postupka 45.974,24 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 403. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužbu radi neosnovanog obogaćenja tužilac je podneo 09.04.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 134.355,95 dinara.
Imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kom, u smislu odredbe člana 479. stav 6. u vezi člana 468. stav 1. ZPP, revizija nije dozvoljena.
Preinačenje prvostepene presude nije od uticaja na ocenu dozvoljenosti revizije na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer se ta odredba primenjuje samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnim odredbama Zakona o parničnom postupku ili posebnim zakonom određeno da revizija protiv odluke o toj vrsti sporova nije dozvoljena, što je ovde slučaj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
