U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Nemanja Lukić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Zoran Levajac advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, uređenja načina održavanja ličnih odnosa i izdržavanja po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 525/22 od 21.12.2022. godine, na sednici održanoj 07.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 525/22 od 21.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 346/21 od 26.09.2022. godine, ispravljenom rešenjem tog suda od 13.06.2023. godine, stavom prvim izreke određeno je da tuženi samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim sinom VV. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog sina plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno na način opisan u tom stavu izreke, počev od 26.09.2022. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok odluka ne bude izmenjena. Stavom trećim izreke, uređeni su lični kontakti tužilje sa maloletnim sinom. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje da samostalno vrši roditeljsko pravo, za obavezivanje tuženog da doprinosi izdržavanju deteta sa 30% mesečno od zarade i za održavanje ličnih kontakata između tuženog i deteta na način naveden u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove postupka od 98.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž2 525/22 od 21.12.2022. godine, odbio je žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu, a preinačio rešenje o troškovima postupka i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove (stav prvi izreke), dok je stavom drugim izreke uputio prvostepeni sud da ispravi presudu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, čije se odredbe primenjuju u konkretnom slučaju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak ...2012. godine, u kome je ....2012. godine rođen njihov sin VV. Tokom braka je tuženi, kada je bio pod dejstvom alkohola, bio sklon svađama, vici i ponižavanju tužilje i njenog sina iz prethodne zajednice, koga nikad nije prihvatio. Zajednica života parničnih stranaka je više puta prekidana, pre konačnog prekida 23.12.2020. godine (kada je izbila svađa između parničnih stranaka u koju se umešao stariji tužiljin sin, zbog čega je tuženi pozvao policiju, koja je tužilji izrekla hitnu meru radi zaštite tuženog od nasilja), nakon čega je tužilja sa sinovima otišla kod majke. Brak parničnih stranaka pravnosnažno je razveden 01.06.2021. godine, u ranijem toku ovog postupka.

Tužilja (rođena 1981. godine) je ... tehničar i vlasnik agencije za ... u kojoj ostvaruje prihode od oko 500 do 1.000 evra mesečno. Osim maloletnog VV, iz prethodne veze ima i punoletnog sina GG (rođen 2003. godine) koji živi sa njom, pohađa srednju školu, čijem izdržavanju doprinosi njegov otac mesečnim iznosom od oko 10.000,00 dinara. Od momenta prekida zajednice života sa tuženim, tužilja stanuje sa majkom koja je penzioner (sa penzijom od oko 31.000,00 dinara) u komfornoj roditeljskoj kući površine oko 200 m2, za koju komunalni troškovi iznose oko 15.000,00 dinara mesečno, u kojoj i VV ima svoju sobu. Tuženi (rođen 1972. godine) je ... u Vojsci Srbije, sa zaradom od oko 105.000,00 dinara mesečno. Stanuje u sopstvenom dvoiposobnom komfornom stanu, za koji komunalni troškovi iznose oko 24.000,00 dinara meseno, u kome mal. VV ima svoju sobu. Tuženi u svemu ima pomoć i podršku majke, koja je penzioner sa penzijom od oko 800-900 evra mesečno i živi sama u porodičnoj kući.

Maloletni sin parničnih stranaka je nižeg osnovno-školskog uzrasta, urednog psiho-fizičkog razvoja, u školskoj i široj sredini ne pokazuje znake neprilagođenosti, poštuje autoritet, prihvaćen je u vršnjačkoj grupi, odgovorno se ponaša u odnosu na zadatke i vanškolske aktivnosti. Da bi se podmirile potrebe mal. VV potrebno je mesečno izdvojiti iznos od oko 35-40.000,00 dinara. Po nekoliko dana zaredom naizmenično boravi kod svakog od roditelja do okončanja brakorazvodnog postupka. Prekid zajednice uticao je na njegovo emotivno stanje i ponašanje (počeo je da ispoljava nervozu i uznemirenost). Oba roditelja su visoko motivisana da samostalno vrše roditeljsko pravo i poseduju osnovne sposobnosti za zadovoljenje bazičnih potreba deteta, s tim što njihova nesaradnja i konflikti mogu znatno da umanje njihove kompentencije. Sve vreme od prekida zajednice okupirani su partnerskim odnosom, uzajamnim negativnim emocijama i borbom oko deteta, prikazujući sebe u poželjnom svetlu i kao žrtvu.

Organ starateljstva nije procenio da bi briga roditelja o detetu mogla da bude ugrožena tenzičnim međusobnim odnosima. Mal. sin parničnih stranaka voli oba roditelja, ali balansira između njih. Pred stručnim timom organa starateljstva izjasnio se 15.07.2022. godine (tada je imao deset godina), da bi radije živeo kod oca. Organ strateljstva je mišljenja da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava.

Imajući navedeno u vidu, nižestepeni sudovi su samostalno vršenje roditeljskog prava poverili tuženom, vodeći računa o tome da su oba roditelja visoko motivisana i podobna za vršenje roditeljskog prava, da je njihov maloletni sin izrazio želju da ostane da živi sa ocem, kao i činjenicu da je dete od rođenja živelo u stanu u kome živi otac, koji ima sve potrebne uslove da samostalno vrši roditeljsko pravo. O održavanju ličnih odnosa deteta sa tužiljom sudovi su odlučili na osnovu člana 73. Porodičnog zakona, tako što su odredili da će se odvijati svakog drugog vikenda od petka u 16,00 časova do nedelje u 16,00 časova; jednog radnog dana u sedmici u kojoj dete ne ide kod majke na vikend, svakog drugog državnog i verskog praznika; tokom polovine zimskog i letnjeg raspusta, s tim da roditelji mogu proširiti ovaj model uz prethodni dogovor. S obzirom na tužiljine imovinske prilike, potrebe maloletnog sina stranaka i mogućnosti tuženog, tužilja je obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog sina plaćanjem mesečnog iznosa od 15.000,00 dinara, što neće ugroziti njenu niti egzistenciju njenog starijeg sina koji je na redovnom školovanju, dok će preostali iznos obezbediti, bez opasnosti po sopstvenu egzistenciju, tuženi.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je najbolji interes deteta, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama, pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku i da vršenje roditeljskog prava treba poveriti tuženom. Pravilne su i odluke o uređenju i načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa majkom i o izdržavanju.

Sud je cenio navode revizije i našao da su isti neosnovani. U reviziji se netačno ukazuje da je maloletni sina stranaka imao devet godina kada je davao izjavu o tome kod kog bi roditelja radije živeo i da je drugostepeni sud, prilikom prethodnog ukidanja presude, naložio da se obavi psihijatrijsko veštačenje radi utvrđivanja koji roditelj može bolje da zadovolji psiho-socijalne potrebe deteta, da je potom takav predlog tužilje odbijen, a da je drugostepeni sud kasnije nedosledno zaključio da to nije neophodno, pošto nije sporno da oba roditelja poseduju roditeljske kompetencije.

Razgovor sa maloletnim sinom stranaka, s obzirom na odredbu člana 65. stav 1. Porodičnog zakona kojom je propisano da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja, obavljen je 12. jula 2022. godine, kada je dete već bilo napunilo 10 godina, što je uzrast koji mu omogućava, u smislu stava 4. istog člana, da slobodno i neposredno izrazi svoje mišljenje u svakom sudskom ili upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima. Razgovor sa detetom obavio je stručni tim organa starateljstva, najpre u prisustvu roditelja, kojima su prethodno date smernice za njihovo postupanje prilikom razgovora i informacije o proceduri koja će biti sprovedena a zatim, po želji deteta, i bez prisustva roditelja. Stručni tim je pritom ocenio da je izgled i ponašanje deteta u skladu sa njegovom dobi, da je dete urednog psihofizičkog statusa, da se komunikacija sa njim uspostavlja i održava bez poteškoća, da je verbalno zadovoljavajuća i produktivna, da je fokusiran na pitanja, da mu rečenice imaju logičan sled i da su njegove emocionalne reakcije u skladu sa verbalnim sadržajem i situacijom u kojoj se nalazi, iz čega proizlazi da je dete parničnih stranaka u stanju da formira svoje mišljenje i da je, pošto je navršilo 10. godinu života, moglo slobodno i neposredno i da ga izrazi.

Prethodnom ukidajućom odlukom bilo je naloženo prvostepenom sudu da pribavi, u smislu čl. 270. u vezi s članom 266. stav 1. Porodičnog zakona, dopunski nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva u pogledu opservacije svih aspekata konkretnog slučaja, sveobuhvatnije ocene životnih potreba mal. deteta i davanja konkretnog predloga kome od roditelja bi trebalo dete poveriti. Tek ukoliko organ starateljstva ne bi postupio po zahtevu suda na odgovorajući način, sudu je bilo predočeno da je vlastan, u smislu člana 205. Porodičnog zakona, da odredi i veštačenje. Okolnost da je prvostepeni sud veštačenje najpre odredio a zatim ga opozvao, nakon što je više institucija bilo u nemogućnosti da ga obavi, pribavivši u međuvremenu dopunski nalaz i mišljenje organa starateljstva od 04.08.2022. godine, ne potkrepljuje revizijski navod da je činjenično stanje ostalo nepotpuno ili nepravilno utvrđeno. Za svoja procesna rešenja sud nije vezan i može ih opozvati do zaključenja glavne rasprave, ukoliko pravilno utvrdi sve činjenice koje su bitne za donošenje pravilne odluke, kako je i učinjeno u konkretnom slučaju. U ovom slučaju odluka nije doneta samo zbog toga što se tokom postupka maloletno dete parničnih stranaka, u momentu kada je već bilo navršilo deset godina, izjasnilo da bi radije živelo kod oca. Ovoj izjavi deteta, za koje je stručni tim organa starateljstva ocenio da je u stanju da formira svoje mišljenje i da ga slobodno i neposredno izrazi, nižestepeni sudovi su posvetili dužnu pažnju, u skladu sa godinama života i zrelošću deteta, imajući u vidu i sve ostale utvrđene činjenice, kada su zaključili da je najbolji interes maloletnog deteta utvrđen ocenom svih postojećih okolnosti. Stoga nije osnovan revizijski navod da nižestepeni sudovi nisu postupili u skladu sa članom 12. stav 1. Konvencije o pravima deteta, koja podrazumeva suštinski isto što i citirane odredbe člana 65. Porodičnog zakona, a to je da dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje ima pravo da ga slobodno izrazi, a da je sud dužan da tako izraženom mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama života i zrelošću deteta. Dakle, imajući sve navedeno u vidu i rukovodeći se najboljim interesom deteta, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način detetovim emotivnim i razvojnim potrebama, nižestepeni sudovi su odluku u ovom sporu doneli pravilnom primenom člana 266. stav 1. i 272. stav 2. Porodičnog zakona.

Neosnovani su i ostali navodi revizije, kojima se ponavljaju navodi isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je i drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

S obzirom na izloženo, odlučeno je kao u izreci, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić