Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Jasminke Stanojević, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veljko Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Štrbac, advokat iz ... i VV iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 583/19 od 15.10.2019. godine, u sednici održanoj 02.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 583/19 od 15.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 583/19 od 15.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu P 271/18 od 15.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da solidarno tužiocu isplate na ime nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 180.000,00 dinara i za pretrpljene duševne patnje zbog povrede časti i ugleda 100.000,00 dinara, te na ime materijalne štete za troškove lečenja 325.380,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom BB naknadi troškove postupka od 93.425,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 583/19 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljeni strah i za pretrpljene duševne patnje zbog povrede časti i ugleda, kao i naknada materijalne štete za troškove lečenja. O ovom pravu tužioca, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 03.02.2015. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 755.380,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 122,7318 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protiv-vrednost od 6.154,72 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnoj pravnoj stvari radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić