.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1855/2022
27.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Dragane Mirosavljević i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca–protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Velimir Lipovan, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca Grada Kikinda, koga zastupa Gradski pravobranilac, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2774/21 od 16.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2774/21 od 16.11.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2774/21 od 16.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 215/21 od 08.09.2021. godine obavezan je tuženi Grad Kikinda da tužiocu AA iz ... na ime neosnovanog obogaćenja isplati 1.849.939,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2018. godine do isplate, kao i troškove postupka u iznosu od 136.234,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav prvi izreke). Protivtužbeni zahtev je delimično usvojen pa je obavezan tužilac AA da tuženom Gradu Kikinda isplati iznos od 283.959,50 dinara zbog neplaćenih troškova za utrošenu vodu i kanalizaciju sa zakonskom zateznom kamatom na tačno utvrđene pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do isplate (stav drugi izreke). Odbijen je deo protivtužbenog zahteva za isplatu zbog neovlašćenog korišćenja poslovnog prostora tuženog koji se nalazi u ..., ... broj .. u periodu od 01.10.2015. do 27.01.2017. godine u iznosu od 685.126,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tačno utvrđene mesečne iznose od dospelosti do isplate (stav treći izreke).
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2774/21 od 16.11.2021. godine, žalba tužioca–protivtuženog je odbijena i presuda Osnovnog suda u Kikindi P 215/21 od 08.09.2021. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu je potvrđena (stav prvi izreke). Žalba tuženog-protivtužioca je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Kikindi P 215/21 od 08.09.2021. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu preinačena je i zahtev tužioca-protivtuženog za isplatu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos od 1.849.939,10 dinara za period od 17.05.2018. godine do 26.11.2019. godine je odbijen (stav drugi izreke). U preostalom pobijanom usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu i odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahteva, žalba tuženog- protivtužioca je odbijena i prvostepena presuda u navedenom delu potvrđena (stav treći izreke). Odbijen je zahtev tužioca–protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav četvrti izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011...18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi protivtužilac, kao savesni držalac, na osnovu odredbe člana 38. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da tužiocu protivtuženom isplati naknadu korisnih troškova u meri u kojoj je vrednost stvari povećana za iznos od 1.849.939,10 dinara, a tužilac protivtuženi tuženom protivtužiocu iznos od 283.959,50 dinara na ime neplaćenih troškova vode i kanalizacije dok je bio u posedu poslovnog prostora.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Kako se u konkretnom slučaju radi o parnici radi isplate naknade po članu 38.stav 4.Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa , u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konkretnom slučaju, te kako je primena posebne revizije predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, potrebno je da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.
U konkretnom slučaju to je izostalo, pa nisu ispunjeni uspovi propisani članom 404.stav 1. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.05.2018. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 1.849.939,10 dinara. Prvostepena presuda doneta je 08.09.2021. godine. Drugostepena presuda doneta je 16.11.2021. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog protivtužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
