Dopunskom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 818/17 od 13.07.2020. godine, odbijen je deo tužbenog zahteva u visini od jedne idealne polovine (1/2) tužilaca BB iz sela ... i VV iz sela ..., od dosuđenog u stavu prvom izreke presude Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica Vladičin Han P 818/17 od 24.04.2019. godine i tužilje AA iz sela ..., za deo preko odlučenog u stavu četvrtom izreke navedene presude, pa do traženog prema tuženom da se utvrdi da ugovor o doživotnom izdržavanjuR 127/06 overen od strane Opštinskog suda u Vladičinom Hanu 11.10.2006. godine, zaključen između pok. DD, biv.iz sela ..., kao primaoca izdržavanja i GG iz sela ..., kao davaoca izdržavanja, ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na objekat br. 2 ''stara kuća'', površine 48 m2, sa dograđenim delom površine 9 m2, koja se nalazi na k.p. br. ... KO ..., za ceo objekat, te da su tužioci suvlasnici na navedenoj imovini, kao neosnovan.

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2505/2020 od 27.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P 818/2017 od 24.04.2019. godine, u stavu trećem, četvrtom i petom izreke i dopunsku presudu istog suda P 818/17 od 13.07.2020. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P 818/2017 od 24.04.2019. godine, u prvom, drugom i šestom stavu izreke, tako da sada glasi: odbija se, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca da se prema tuženom utvrdi da ugovor o doživotnom izdržavanju R 127/06 overen od strane Opštinskog suda u Vladičinom Hanu 11.10.2006. godine, zaključen između pok. DD, biv.iz ..., kao primaoca izdržavanja i GG, kao davaoca izdržavanja, ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na objekat br. 2 ''stara kuća'', površine 48 m2, sa dograđenim delom površine 9 m2, koja se nalazi na k.p. br. ... KO ..., i da navedeni objekat predstavlja zaostavštinu sada pok. DD, a da su tužioci vlasnici po osnovu nasleđa sa udelom od po 1/4, koja nepokretnost je upisana u LN br. ... KO ..., kod SKN Vladičin Han i da je tuženi dužan da prizna da su tužioci suvlasnici na navedenoj imovini i trpi da se na osnovu te presude izvrši promena vlasništva kod SKN Vladičin Han i da se prema tuženom utvrdi da ugovor o doživotnom izdržavanju R 127/06 overen od strane Opštinskog suda u Vladičinom Hanu 11.10.2006. godine ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na cele k.p. ... i ... obe upisane u LN ... KO ..., na ime pok. DD, na kojim parcelama se nalaze objekti u izgradnji i to: izgrađeni podrum i temelj sa coklom, visine 0,17 mdo, 0,95 m, ukupne površine 93 m2, s tim što temelji zgrade padaju na dve parcele i to na k.p. br. ... u površini od 63 m2 i na k.p. br. ... u površini od 30 m2, a započeti deo zgrade koji pripada parceli br. 1892 meri i graniči se sa severa u tri preloma, prvi prelom 4,20 m, drugi prelom 0,90 m i treći prelom 3,90 m, sva tri preloma do preostalog dela k.p. br. 1892, sa istoka 6,80 m do preostalog dela k.p. br. ..., sa juga 8,15 m do k.p. br. ... i sa zapada u tri preloma, prvi prelom 4,40 m, drugi prelom 3,45 m i treći prelom 0,90 m, sva tri preloma do preostalog dela k.p. br. ..., u ukupnoj površini od 63 m2, u kom delu se nalazi i podrum dimenzija 4,20 m h 3,45 m, površine 14,50 m; i drugi deo zgrade koji pripada parceli br. 1893 u površini od 30 m2, koji meri i graniči sa severa 8,15 m do k.p. br. ..., sa istoka u dva preloma, prvi prelom 2,20 m, drugi prelom 2,00 m, oba preloma do preostalog dela k.p. br. ..., sa juga 8,10 m do preostalog dela k.p. ... i sa zapada u dva preloma, prvi prelom 2,00 m, drugi prelom 1,20 m, oba preloma do prestalog dela k.p. br. ...; i za pomoćnu zgradu dimenzija 5,45 m h 4,46 m, površine 24 m2, sa dograđenim betonskim stubovima i blokovima bez ploče, dimenzije 4,46 m h 1,90 m površine 8,50 m2, a koja pripada k.p. br. ..., pa je tuženi dužan da prizna da su tužioci suvlasnici na navedenoj imovini, a tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 78.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ocenjujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena u preinačujućem delu, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. istog Zakona, a da nije dozvoljena u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je revizija tužilaca, u tom delu, odbačena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi utvrđenja, tužioci su podneli 18.11.2015. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Kako je označena vrednost predmeta spora pobijanog dela od 10.000,00 dinara, ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, merodavnog za pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužilaca izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je potvrđenja prvostepena presuda, nije dozvoljena, na osnovu člana 410.stav 2.tačka 5., u vezi člana 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u preostalom, preinačujućem delu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija tužilaca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, revidenti osnovano u reviziji ukazuju da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je taj sud nepravilno primenio odredbu člana 211.istog Zakona, a nepravilna primena te odredbe zakona bila je od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmet tužbenog zahteva tužilaca je utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je pravni prethodnih tužilaca BB i VV, pokojna DD, bivša iz ..., u svojstvu primaoca izdržavanja, zaključila sa tuženim, svojim sinom, kao davaocem izdržavanja. U postupku raspravljanja zaostavštine pok. DD, na nasleđe su pozvani njeni zakonski naslednici i to: sin GG (tuženi), kćerka ĐĐ (neparničar) i unuci po pok.sinu EE, VV i BB (tužioci). Na zapisniku pred ostavinskim sudom 23.09.2015. godine, zakonski nasledinici pok. DD, biv.iz ..., dali su nasledne izjave, tako što su se GG, sin ostavilje, VV, unuka ostavilje i BB, unuk ostavilje, izjasnili da se prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada, dok se ĐĐ izjasnila da se ne prihvata nasleđa na zaostavštini ostavilje. Ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim u Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu pod br. R 127/06 dana 11.10.2006. godine, primalac izdržavanja, DD je svom sinu, GG (tuženom), davaocu izdržavanja, prenela, posle svoje smrti, pravo svojine na k.p. 500, 501, 520, 1439,1506, 1621, 1622, 1663, 1876, 1877, 1885, 1891, 1892, 1893, 1894, 1895, 1909, 1928, 1939, 1940, 2089 i 2546, koje se nalaze u KO ... i upisane su u LN br. ... na ime primaoca izdržavanja kod SKN Vladičin Han, kao i suvlasnički deo od 12/48 na k.p. ... KO ..., upisanu u LN br. ..., suvlasnički deo od 1/2 na k.p. ... i ... KO ..., koje su upisane u LN br. 232 i suvlasnički deo od 1/2 od k.p. ... i ... KO ... koje su upisane u LN ... 

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca delimično usvojio nalazeći da objekti izgrađeni na predmetnim parcelama nisu obuhvaćeni ugovorom o doživotnom izdržavanju iz 2006. godine, i da isti predstavljaju zaostavštinu sada pokojne DD i po tom osnovu mogu biti predmet nasleđivanja od strane zakonskih naslednika, pa je pri odlučivanju, imao u vidu nasledničke izjave učesnika u nasleđivanju date na zapisniku O 479/15, dana 23.09.2015. godine, kojom su se učesnici GG, VV i BB prihvatili dela nasleđa koje im po zakonu pripada, a da se učesnica ĐĐ nije prihvatila svog naslednog dela. Pri odlučivanju o delu tužbenog zahteva tužilaca u pogledu nepokretnosti na k.p. ... i ..., kao i započetom objektu i izgrađenom pomoćnom objektu na tim parcelama, prvostepeni sud je, imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje da je objekat, koji prema stanju u katastru zahvata obe parcele, započet i izgrađen u nivou temelja, sa pločom nad podrumskim delom, od strane tužilje AA i njenog supruga, pokojnog EE, u vreme trajanja bračne zajednice, te da je tužilac BB izvršio dogradnju i rekonstrukciju pomoćnog objekta u cilju privođenja nameni, te imajući u vidu da objekat nije bio predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, prvostepeni sud je utvrdio da su tužioci suvlasnici na svim objektima koji se nalaze na tim parcelama i da ugovor o doživotnom izdržavanju ne proizvodi pravno dejstvo za cele k.p. ... i ..., pa je to pravo tužiocima priznao primenom odredbe člana 24. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Drugostepeni sud je, pobijanim, preinačujućim delom, prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu tako što je tužbeni zahtev tužilaca odbio, primenom odredbe člana 211.stav 3. Zakona o parničnom postupku, jer je našao da tužbom nisu obuhvaćeni svi nužni suparničari prema kojima se spor mora da reši na jednak način imajući u vidu je na nasleđe iza pokojne DD pozvana i njena kćerka ĐĐ.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 211. Zakona o parničnom postupku, jer nije imao u vidu da ĐĐ nije naslednik, pa zbog toga nije ni nužni suparničar. Pri tom, nije utvrđeno ko su zakonski naslednici ĐĐ i da li su oni obuhvaćeni tužbom, ili to nije slučaj.

Odredbom člana 213. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 6/2015), propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine (stav 1.). Naslednik se može odreći nasleđa samo u svoje ime (stav 2.). Smatra se da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik (stav 3.).

U konkretnom slučaju, nasledna učesnica ĐĐ je dala negativnu naslednu izjavu, kojom se nije prihvatila nasleđa, a pošto odricanje od nasleđa ima uvek strogo lični karakter, davalac negativne nasledne izjave se ne može odreći nasleđa i u ime svojih potomaka, koji se u tom slučaju uvek pozivaju na nasleđe, po pravu predstavljanja. Nije utvrđeno da li ĐĐ ima potomke, jer, ako je to slučaj, onda bi njeni potomci morali da budu obuhvaćeni tužbom, dok bi, u suprotnom, pasivna legitimacija bila potpuna.

Iz izloženih razloga, drugostepena presuda je, u preinačujućem delu, ukinuta, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, na osnovu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud otkloni ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka, tako što će da utvrdi da li kćerka pokojne DD, ĐĐ, ima potomke, jer se u tom slučaju oni, po pravu predstavljanja, pozivaju na nasleđe iza pok. DD. Ako to nije slučaj, drugostepeni sud će, u ponovnom postupku da ceni navode žalbe tuženih da bi potom imao mogućnost da, pravilnom primenom materijalnog prava, donese novu i zakonitu odluku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić