Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 2011/2023 od 07.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P 19535/21 od 14.10.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revidenti u reviziji ukazuju da pobijana presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je brat tuženom i tuženoj, a njegov tužbeni zahtev zasniva se na sticanju u porodičnoj zajednici i nasleđivanju iza njihovog oca, pok. GG. Rešenjem Opštinskog suda u Prištini O 33/98 od 01.04.1998. godine, prekinut je ostavinski postupak iza smrti pok. GG, a tužilac je upućen na parnicu da dokaže da je stekao svojinu na nepokretnostima koje se formalno vode na ostavioca, po osnovu sticanja u toku trajanja zajednice života i rada sa ostaviocem, kao i na osnovu realne deobe imovine za života ostavioca. Porodičnu zajednicu pok. GG, pored njega, činili su njegova supruga, sada pok. DD, sa decom, tuženima VV i BB i tužiocem AA. GG je radio u ... školi u Prištini, a 1979. godine otišao je u invalidsku penziju. Preminuo je ...1995. godine. DD, supruga GG bila je domaćica, a preminula je ...1995. godine. Tužena VV je do 1980.godine živela u roditeljskoj kući, a potom se udala i preselila u ... . Nije radila, ali je njen doprinos bio rad u kući. Tuženi BB je do 1983. godine radio u klanici i u studentskoj menzi u ..., a potom i kao autoprevoznik. Oženio se 1981. godine i dobio troje dece. Tužilac je od svog rođenja do smrti ostavioca, pok. GG, živeo sa njim, osim u periodu od 1971. godine do 1973. godine, kada je bio na služenju vojnog roka. Počev od 1981. godine osnovao je samostalnu mlinarsku radnju sa sedištem u ... Selu, Opština ... . U toku trajanja porodične zajednice, pored nepokretnosti koje je pok. GG nasledio od svog oca, kupljene su nepokretnosti u ... Selu, u ... kod ..., kuća u ..., kuća u ... . Kao domaćin kuće, pok. GG je određivao koja će se nepokretnost kome da kupi, jer je on uzimao svu zaradu od mlina, a novac je čuvala GG supruga, sada pok. DD. Pored starog mlina, u sklopu istog dograđen je novi mlin koji je radio na struju, a tužilac je radio u mlinu, pa je počev od 1978. godine postao profesionalni mlinar, koji je u mlinu radio sve do kraja novembra 1996. godine. Tuženi BB je, kako pre tako i posle ženidbe, radio u mlinu, leti kada je uzimao bolovanje, a zimi, zajedno sa ocem u državnim firmama na Kosovu, tako što je novac od zarade koju je ostvarivao u firmama gde je radio davao ocu GG. Za života pok. GG kupljene su nepokretnosti i to: kuća u ...Selu na ime tuženog BB, kuća u ... kod ... površine 437m2 i 1 ha i 86,19 ari obradivog zemljišta u selu ..., kao i nepokretnost u ... Selu, površine 10,38 ari, obradivo zemljište u selu ... i nepokretnost u ... Selu površine 10,38 ari. Tuženoj VV je kupljena kuća u ... na parceli površine 590 m2, a tužiocu AA nepokretnost u selu ..., ukupne površine 2 ha 82,23 ara, kao i nepokretnost u ... Selu, površine 38,97 ari. Ta nepokretna imovina kupljena je uz znanje svih naslednika, kao i sada pok. GG i pok. DD. Veštačenjem od strane sudskog veštaka građevinske struke utvrđena je vrednost imovine u trenutku smrti ostavioca pok. GG i pok. DD, vrednost imovine u vlasništvu BB i AA i vrednost imovine tužene VV. Prema nalazu i mišljenju tog veštaka, vrednost imovine koju je tuženi BB upisao na svoje ime (gazdinstvo u ... i kuća u ...) je 79.000 evra, a imajući u vidu i kuću u ... Selu, ukupna vrednost upisana na tuženog BB je 215.000 evra; vrednost imovine upisane na tuženu VV je 74.000 evra i vrednost imovine upisane na AA (gazdinstvo u ... i parcela u ... Selu) je 30.780 evra. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke koji je svoj nalaz zasnovao na podacima iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, ukupna vrednost imovine za nasleđivanje iza pok. GG obuhvata procenjenu vrednost nepokretnosti i novčanih sredstava i iznosi 472.148 evra. Kao zakonski naslednici istog, prvog naslednog reda, parnične stranke imaju pravo na po 1/3 od imovine koja predstavlja imovinu stečenu u porodičnoj zajednici, koja se vodi na pok. GG, tako i na imovinu kojom je pok. GGraspolagao parničnim strankama, a koja je stečena zajedničkim radom u porodičnoj zajednici. Trećina naslednog dela od vrednosti ukupne imovine pok. GG, stečena u porodičnoj zajednici iznosi 157.382,67 evra, i to je vrednost imovine koju bi trebalo da dobije svaka parnična stranka, kao zakonski naslednik istog naslednog reda, da bi dobili imovinu iste vrednosti. Utvrđena vrednost nepokretnosti koje su kupljene u zajednici iznosi 354.663,00 evra, a razlika između ukupne vrednosti imovine – ostavine i ukupne vrednosti nepokretnosti kupljenih u zajednici iznosi 31.063 evra, a odnosi se na nepokretnosti koje je pok. GG nasledio od svog oca (plac i porodičnu zgradu iz 1934. godine u vrednosti od 14.015 evra, plac i porodičnu zgradu iz 1968. godine u vrednosti od 17.048 evra). Uzimajući u obzir ukupan doprinos parničnih stranaka i njihovih supruga, kao i doprinos ostavioca i njegove supruge po svim osnovima i to: po osnovu zarada iz radnog odnosa, penzija, po osnovu korišćenja mlinske radionice u obavljanju samostalne delatnosti, pomoćnih članova porodice za rad u njoj, kao i doprinos po osnovu staranja u zajedničkom domaćinstvu majke i supruge parničnih stranaka, utvrđeno je da doprinos GG iznosi 26,29%, VV 4,83%, BB 25,93% i AA 42,95%. Doprinos tužioca koji je živeo u zajedničkom domaćinstvu sa ostaviocem od 42,95% u pogledu nepokretnosti koje su kupljene u porodičnoj zajednici iznosi 152.327,76 evra. Preostali obim zaostavštine pok. GG, nakon izdvajanja udela tužioca vredi 319.820,24 evra. Tužilac, pored sopstvenog doprinosa sticanju imovine u porodičnoj zajednici, kao zakonski naslednik prvog naslednog reda, ima pravo i na 1/3 imovine, koja predstavlja imovinu stečenu u porodičnoj zajednici i to kako one imovine koja se vodi na pok. GG, tako i one imovine kojom je pok. GG raspolagao parničnim strankama, a koja je stečena zajedničkim radom u porodičnoj zajednici, te stoga tužilac po osnovu nasleđa iza pok. GG ima pravo na 1/3 od 26,29% doprinosa pok. GG, što procentualno iznosi 8,76%. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke utvrđeno je da u ukupnu vrednost imovine stečene u porodičnoj zajednici je ušao i iznos novčanih sredstava od 85.500 evra i 950 švajcarskih franaka, koji je, u postupku veštačenja konvertovan, tako da ukupna vrednost novčanih sredstava iznosi 86.422 evra. Tuženi BB je priznao da je iz porodične kase uzeo novac u ukupnom iznosu od 191.000 DM, što konvertovano u evre iznosi 85.500 evra i 950 švajcarskih franaka, a radi se o novcu koji je stvoren radom i doprinosom svih članova porodičnog domaćinstva. AA je brak zasnovao 18.01.1997. godine, nakon smrti roditelja i po prestanku porodične zajednice. Porodična zajednica između tuženog BB i tužioca AA nastavljena je i nakon smrti roditelja i trajala je do 26.11.1996. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili, primenom odredbe člana 195. stav 1. Porodičnog zakona i člana 9. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju. Imajući u vidu ukupnu vrednost procenjene materijalne imovine stečene u porodičnoj zajednici, u odnosu na vrednost imovine koju su dobili tuženi za života njihovog pokojnog oca, zaključak je nižestepenih sudova da su tuženi dobili višestruko veću vrednost imovine u odnosu na imovinu koju je dobio tužilac. U kontekstu specifičnosti običajnog prava na području Kosova i Metohije prema kome naslednici koji ne žive sa ocem dobijaju imovinu koju prenose na svoje ime, a imovina koja se vodi na oca pripada detetu koje ostane da živi sa roditeljima i koje preuzima brigu i staranje o njima, što je u ovom slučaju bio tužilac, nižestepeni sudovi su zaključili da se prilikom usmene deobe i raspolaganja nepokretnostima od strane pok. GG parničnim strankama ne može da zaključi da je njegova namera bila da se učinjeni pokloni tuženima ne uračunavaju u njihov nasledni deo, posebno imajući u vidu nesrazmeru vrednosti imovine upisane na tužene u odnosu na imovinu koja se vodi na tužioca. Pošto u pogledu imovinskih odnosa članova porodične zajednice ne važi pretpostavka o zajedničkim udelima, u smislu odredbe člana 176. stav 2. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, zaključak je nižestepenih sudova da je doprinos tužioca u sticanju prava svojine na nepokretnostima stečenim u porodičnoj zajednici 42,95% i da mu, kao zakonskom nasledniku iza smrti pok. GG pripada 1/3 od 26,29% doprinosa pok. GG, što procentualno iznosi 8,76%, tako da tužilac osnovano od tuženih potražuje udeo od 51,71% nepokretnih i pokretnih stvari – novčanog iznosa.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 195. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005 ... 6/2015), propisano je da imovina koju zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članovima porodične zajednice u smislu stava 1.ovog člana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika, odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njime žive (stav 2.). Na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. (upisivanje u javne registre) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima), kako je propisano stavom 3. te odredbe Zakona.

Na osnovu odredbe člana 8. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), propisan je krug zakonskih naslednika, tako što se nasleđuje po naslednim redovima (stav 2). Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug, na osnovu odredbe člana 9. stav 1. istog Zakona. Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove, na osnovu stava 2. odredbe člana 9. Zakona o nasleđivanju. Uračunavanje poklona u nasledni deo propisano je odredbom člana 66. stav 1. Zakona o nasleđivanju, tako što se zakonskom nasledniku uračunava u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca. Poklon se nasledniku ne uračunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije ili u zaveštanju, izjavio da se poklon neće uračunati, ili se iz okolnosti može zaključiti da je to bila namera ostaviočeva, na osnovu odredbe člana 67. stav 1. istog Zakona. Pokloni i isporuke uračunavaju se tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima, na osnovu odredbe člana 69. stav 1. Zakona o nasleđivanju.

U konkretnom slučaju, izvedenim dokazima je utvrđeno da je predmetna imovina stečena radom u porodičnoj zajednici koju su činile parnične stranke i njihovi, sada pok. roditelji. Pri tom je imovina koju su tuženi dobili za života njihovog pok. oca, u očiglednoj nesrazmeri sa imovinom koju je dobio tužilac, a nema uslova da im se taj poklon ne uračuna, na osnovu odredbe člana 67. stav 1. Porodičnog zakona, jer ne postoje okolnosti iz kojih se može da zaključi da je to bila namera ostaviočeva. Kada se pri tom ima u vidu da je tužilac ostao da živi u porodičnoj i ekonomskoj zajednici sa pok. ocem, sa kojim je radio u mlinu, a zarada ostvarena tim putem je bila glavni izvor prihoda njihove porodične zajednice, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužiocu, pored sopstvenog doprinosa sticanju u porodičnoj zajednici pripada i 1/3 imovine koja se vodi na pok. oca (GG), po osnovu nasleđa, tako i one imovine kojom je pok. GG raspolagao tuženima, a koja je stečena zajedničkim radom u porodičnoj zajednici, što znači da ukupan udeo tužioca na pokretnim i nepokretnim stvarima koje su predmet ovog spora iznosi 51,71%. Srazmeru svom doprinosu, tužilac osnovano potražuje isplatu predmetnog novčanog potraživanja, jer se radi o novcu koji je bio u porodičnoj kasi.

Tuženi u reviziji ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što je bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Pošto revidenti neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić