.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 18672/2022
26.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Marija Janićijević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 796/22 od 27.06.2022. godine u sednici održanoj 26.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj presude Višeg suda u Vranju Gž 796/22 od 27.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 796/22 od 27.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1417/19 od 26.01.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta su u celosti rešenja o platnim nalozima Osnovnog suda u Vranju Pl. br. 587/19 od 24.07.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu br. 146/2019 od 13.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara, Pl. br. 622//19 od 29.07.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu br. 159/2019 od 13.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i Pl. br. 496/19 od 10.07.2019. godine za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu br. 118/2019 od 13.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i tužbeni zahtev tužioca odbijen je kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 99.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 796/22 od 27.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovna žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, jer se radi o parnici radi isplate naknade po osnovu pruženih advokatskih usluga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Zbog toga odluke priložene uz reviziju, kojima se ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi isplate duga u ovoj pravnoj stvari tužilac je sudu podneo 22.07.2019. godine, a visina novčanog potraživanja koje je predmet tužbenog zahteva je 18.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi se o imovinskopravnom sporu u kome je predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
