Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Smiljana Obradović iz ... i BB, nepoznatog prebivališta, čiji je privremeni zastupnik advokat Nenad Živković iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2141/22 od 22.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2141/22 od 22.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2141/22 od 22.06.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca Grada Beograda i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 1P 5649/18 od 01.02.2022. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji stana zaključen između AA iz ... kao prodavca sa jedne strane i BB iz ..., kao kupca sa druge strane, overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov 6853/01 dana 15.05.2001. godine i da se obavežu tuženi AA i BB da se sa svim licima i stvarima isele iz stana broj .. u ul. ... broj .. u Beogradu i ispražnjen stan predaju tužiocu Gradu Beogradu na slobodno raspolaganje i upravljanje, te obavezan tužilac Grad Beograd da tuženoj AA isplati na ime troškova parničnog postupka ukupan iznos od 351.000,00 dinara. Odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužioca i prvotužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora, iseljenja i predaje nepokretnosti podneta je 21.10.2004. godine (kao protivtužba po kojoj je postupak izdvojen), a u tužbi nije bila označena vrednost predmeta spora. Po nalogu suda tužilac je podneskom od 14.04.2005. godine označio vrednost spora 1.260.000,00 dinara. Postupak je prekinut 28.12.2005. godine i nastavljen 02.09.2015. godine, nakon čega je tužilac u podnesku od 31.12.2015. godine naveo vrednost predmeta spora 7.922.880,00 dinara. U presudi prvostepenog suda P 483/17 od 15.11.2017. godine nije navedena vrednost predmeta spora, kao ni u rešenju drugostepenog suda Gž 6852/18 od 08.11.2018. godine kojom je navedena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a ni u potom donetim presudama prvostepenog i drugostepenog suda.

Drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena doneta je 22.06.2022. godine, nakon stupanja na snagu novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14).

Prema noveliranom članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Taj iznos je prema članu 23. stav 3. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14), relevantan za ocenu dozvoljenosti revizije u svim postupcima koji su pravnosnažno okončani nakon stupanja na snagu navedenih izmena.

Ovaj imovinsko-pravni spor koji za predmet ima nenovčano potraživanje, pravnosnažno je rešen 22.06.2022. godine. Za ocenu o dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio po pozivu suda i iznosi 1.260.000,00 dinara, imajući u vidu da stranke nisu saglasno odredile drugačiju vrednost predmeta spora, niti ju je sud rešenjem utvrdio, a da s tužiočeve strane naknadno izmenjena vrednost predmeta spora na 7.922.880,00 dinara nije od uticaja na dozvoljenost revizije, jer je suprotna odredbama člana 34. ranije važećeg Zakona o parničnom postupku, odnosno identičnim odredbama člana 33. važećeg Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora iznosi 1.260.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 21.10.2004. godine (kurs iznosio 1 euro/75,8414 dinara) odgovara dinarskoj protivvrednosti 16.613,6174 evra, a na dan označavanja vrednosti predmeta spora 14.04.2005. godine (kurs iznosio 1 euro/81,3245 dinara) odgovara dinarskoj protivvrednosti 15.493 evra, dakle ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija prema članu 403. stav 3. ZPP, nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić