U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB i tuženog-protivtužioca VV svi iz ..., protiv tužilje- protivtužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Radančić, advokat iz ..., radi održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom, odlučujući o reviziji tužilaca i tuženog-protivtužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog-protivtužioca i tužilaca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 398/2019 od 05.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P2 9/15 od 08.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca VV iz ... prema tužilji-protivtuženoj GG iz ..., da se utvrdi održavanje ličnih odnosa između mal. DD iz ... i tuženog-protivtužioca VV iz ... na taj način što bi VV, kada boravi u zemlji ..., ostvarivao kontakt sa mal. DD kad god može i želi, po dogovoru roditelja i želji deteta i da ima pravo da održava kontakt sa mal. DD putem dostupnih načina komunikacije na daljinu, telefonom i internetom, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca AA i  BB oboje iz ... prema tuženoj GG iz ... da se uredi održavanje ličnih odnosa između mal. DD i tužilaca AA i BB oboje iz ..., babe i dede po ocu, na taj način što bi dete, mal. DD, imalo pravo da održava kontakte sa njima u narednom periodu postepeno u dogovoru sa tužiljom GG i mal. DD u najboljem interesu deteta, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi-protivtužilac VV iz ... i tužioci AA i BB da tuženoj GG solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 106.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 398/2019 od 05.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca VV i tužilaca AA i BB svi iz ... i presuda Osnovnog suda u Knjaževcu P2 9/15 od 08.02.2019. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi-protivtužilac i tužioci AA i BB blagovremeno su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene, koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženi su bili u vanbračnoj zajednici u kojoj je rođena njihova ćerka, mal. DD, dana .... godine. Po prestanku vanbračne zajednice VV i GG, mal. DD živi sa majkom GG u porodičnom domaćinstvu njenih roditelja, u odvojenom stanu, a tuženi-protivtužilac VV od 2007. godine živi i radi u ..., gde je u toku 2016. godine zasnovao porodicu u kojoj nema dece, a zaposlen je u oblasti turizma i hotelijerstva. Prema izveštaju Centra za socijalni rad u Knjaževcu mal. DD je imala samo dva susreta sa ocem, a poslednji put tokom leta 2014. godine kada je sa njim u prisustvu majke GG bila na letovanju. Po mišljenju organa starateljstva potrebno je obezbediti redovne i nesmetane kontakte mal. deteta sa ocem kako bi došlo do upoznavanja i postepenog emocionalnog zbližavanja oca i deteta. Kontakt između mal. DD i oca VV prekinut je u toku leta 2015. godine, nakon pokretanja postupka radi regulisanja roditeljskog prava od strane majke GG, tako da mal. DD nije pokazivala interesovanje za kontakt sa ocem. Na osnovu predloga Centra za socijalni rad, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P2 9/15 od 06.06.2016. godine određen je način održavanja ličnih odnosa između tuženog VV i mal. DD, na taj način što kada tuženi VV boravi u ..., može ostvariti kontakt sa mal. DD po dogovoru sa majkom GG i želji deteta, uz obavezno prisustvo GG, u početku dok se između VV i DD ne uspostavi odnos bliskosti i poverenja, a u periodu kada tuženi VV ne boravi u ..., kontakt između njega i mal. DD će se odvijati putem dostupnih načina komunikacije na daljinu (telefonom i internetom).

Po mišljenju organa starateljstva od 03.04.2018. godine aktuelno je i prioritetno uspostavljanje nesmetanih odnosa na relaciji DD-otac, kao osnov za upoznavanje porodice oca i uspostavljanje kontakta sa babom i dedom po ocu u narednom periodu. Mal. DD je pred Centrom za socijalni rad ... dala izjavu da kontakte sa ocem ima povremeno preko telefona i to jednom u 2 do 3 meseca, kada je otac pozove, da je otac uvek pita šta radi, kako je, kako je u školi, te da joj ponekad nije interesantno da govori o istim temama i ima osećaj da otac ne prepoznaje njene potrebe. Kada su u pitanju kontakti sa babom i dedom po ocu, mal. DD je izjavila da ima kontakt sa njima kada ih sretne na ulici i tada pokušavaju da sa njom stupe u komunikaciju, a ako na primer, kaže da je krenula u školu ili na trening i da će zakasniti, ako se zadrži sa njima, takva situacija je zbunjuje i izaziva osećaj afektivne nelagodnosti i nesigurnosti. Maloletna DD nema jasno formiran stav u smislu održavanja kontakata sa babom i dedom po ocu, što je posledica nepoznavanja oca i nepoverenja prema njima, ali i pod uticajem porodičnog okruženja u kome je odrasla, visokog stepena emocionalne vezanosti za majku i porodicu majke, kao i stav majke da bi baba i deda po ocu negativno uticali na rast i razvoj maloletne DD.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju kada su odbili protivtužbeni zahtev protivtužioca VV i tužbeni zahtev tužilaca AA i BB, kao babe i dede po ocu.

Prema članu 61. stav 2. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 27/2011) dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom člana 78. stav 3. istog zakona propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, dok je u članu 270. istog zakona propisano, između ostalog, da je sud pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca VV za utvrđenje načina održavanja ličnih odnosa deteta sa tuženim, odnosno roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo.

Naime, održavanje ličnih odnosa između tuženog VV i mal. DD uređeni su pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Knjaževcu P2 9/15 od 06.06.2016. godine donetoj u ovoj parnici, a tuženi-protivtužilac nije dokazao da su se nakon pravnosnažnog odlučivanja o načinu održavanja ličnih odnosa sa ćerkom DD značajno promenile okolnosti usled kojih bi, u najboljem interesu deteta, bilo da tuženi- protivtužilac kontakt sa mal. ćerkom ostvaruje bez prisustva majke GG, u čemu se jedino kvalitativno razlikuje tužbeni zahtev tužilje-protivtužene GG o održavanju ličnih odnosa između VV i mal. DD o kome je već pravnosnažno odlučeno.

Odlučujući o tužbenom zahtevu tužilaca AA i BB pravilno su, nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev odbili.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga povezuje posebna bliskost a koje pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Ovim se štiti pravo deteta na lične odnose sa onim licima sa kojima ga vezuje bliskost i uzajamno poverenje, a osim postojanja krvnog srodstva, za održavanje ličnih odnosa mal. deteta sa srodnicima od značaja su i drugi činioci, kao što su psihološka i emotivna vezanost ovih lica, odnosno, stvarno postojanje bliskih ličnih veza. Po mišljenju organa starateljstva mal. DD nema jasno formiran stav u smislu održavanja kontakata sa babom i dedom po ocu, što je posledica nepoznavanja oca i nepoverenje prema njima, pa je aktuelno i prioritetno uspostavljanje nesmetanih odnosa na relaciji DD-otac, kao osnov za upoznavanje porodice oca i uspostavljanje kontakta sa babom i dedom po ocu u narednom periodu. Maloletna DD od rođenja nema kontakte sa babom i dedom po ocu, osim susreta na ulici prilikom kojih se oseća afektivno, nelagodno i nesigurno, iz čega proizilazi da ne postoje bliske lične veze tužilaca, kao babe i dede po ocu, sa mal. DD, pa u ovakvoj situaciji održavanje ličnih odnosa sa njima, pre uspostavljanja neposrednih kontakata sa ocem, ne bi bilo u najboljem interesu mal. DD, u smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona i člana 3. Konvencije o pravima deteta.

Ovaj sud je ocenio kao neosnovane revizijske navode da Osnovni sud u Knjaževcu nije odlučio o protivtuženom zahtevu protiv tuženog VV i tužbenom zahtevu tužilaca AA i BB, onako kako je postavljen, u tačno definisanim danima i vikendima u mesecu i u tačno određeno vreme, obzirom da je punoćnik tuženog- protivtužioca na ročištu za glavnu raspravu dana 06.09.2016. godine postavio tužbeni zahtev o kome je, u skladu sa tako postavljenim tužbenim zahtevom prvostepeni sud i odlučio.

Neosnovani su i revizijski navodi kojima se osporava zaključak Centra za socijalni rad Knjaževac navodima da je pristrasan, da su tužioci takvom nalazu prigovorili i predložili da se sprovede veštačenje od strane veštaka kliničkog psihologa i dečjeg psihijatra, te da je prilikom intervijua mal. DD u centru bila prisutna majka GG. Naime, prema odredbi člana 3. Konvencije o pravima deteta implementiranog u članove 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Pre nego što donese odluku u smislu člana 270. istog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. U skladu sa članom 65. Porodičnog zakona dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja. Dete sa navršenih 10 godina može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom ili upravnom postupku u kojem se odlučuje o njegovim pravima.

U skladu sa navedenim zakonskim odredbama sud ima obavezu da detetu omogući da izrazi svoje mišljenje u skladu sa godinama i zrelošću, osim ako bi to bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. Pravilno su nižetepeni sudovi prihvatili nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad u Knjaževcu od 06.06.2016. godine i od 12.04.2018. godine uz učešće i na osnovu izjave koju je mal. DD dala centru za socijalni rad dana 01.02.2018. godine. Centar za socijalni rad u Knjaževcu se jasno i precizno izjašnjavao o najboljem interesu mal. DD, u pogledu održavanja ličnih odnosa sa ocem i babom i dedom po ocu, i ničim nije izazvana sumnja u stručnost i nepristrasnost u radu navedene ustanove, kako je to pravilno zaključio i Apelacioni sud u Nišu ceneći ove žalbene navode, koji se ponavljaju i u reviziji.

Ostalim revizijskim navodima ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci na osnovu odredbe čl. 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić