U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., Republika ..., BB iz ..., Republika ..., i VV iz ..., Republika ..., čiji je zajednički punomoćnik Mladen Strunić advokat iz ..., protiv tuženog A.D. za osiguranje „DDOR Novi Sad“ iz Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9984/19 od 03.06.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 9984/19 od 08.02.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 09.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9984/19 od 03.06.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 9984/19 od 08.02.2021. godine – dela stava prvog izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 390/18 od 14.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da prvotužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti roditelja (pokojnog GG i pokojne DD) isplati iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 19.06.2019. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da drugotužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti roditelja (pokojnog GG i pokojne DD) isplati iznos od 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, 19.06.2019. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da trećetužiocu ĐĐ na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti sina, sada pokojnog GG, isplati iznos od 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, 19.06.2019. godine pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da četvrtotužiocu VV na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti ćerke, pokojne DD, isplati iznos od 800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, 19.06.2019. godine pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev prvotužilje za naknadu nematrijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti roditelja preko dosuđenog iznosa stavom prvim izreke od 2.000.000,00 dinara do traženog iznosa od 2.500.000,00 dinara, odnosno za još 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev drugotužioca za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti roditelja od dosuđenog iznosa od 2.000.000,00 dinara iz stava drugog izreke do traženog iznosa od 2.500.000,00 dinara, odnosno za još 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom sedmim izreke, odbijen je zahtev tužioca ĐĐ za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti sina od dosuđenog iznosa od 800.000,00 dinara kao u stavu trećem izreke presude do traženih 1.200.000,00 dinara, odnosno za iznos od još 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom osmim izreke, odbijen je zahtev tužioca VV za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti ćerke od dosuđenog iznosa od 800.000,00 dinara kao u stavu četvrtom izreke presude do traženih 1.200.000,00 dinara, odnosno za iznos od još 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, kao neosnovan. Stavom devetim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev trećetužioca za naknadu materijalne štete kako je to bliže označeno u ovom stavu izreke. Stavom desetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev trećetužioca za naknadu materijalne štete, bliže označene u ovom stavu izreke. Stavom jedanaestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 1.661.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9984/19 od 03.06.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 08.02.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 390/18 od 14.06.2019. godine u stavovima I, II, III i IV izreke, pa je obavezan tuženi da tužilji AA isplati iznos od 1.600.000,00 dinara, tužiocu BB iznos od 1.600.000,00 dinara i tužiocu VV iznos od 640.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 14.06.2019. godine pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su preko tih iznosa a do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom tužbeni zahtevi tužilaca odbijeni kao neosnovani. Stavom drugim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 390/18 od 14.06.2019. godine u stavovima petom, šestom, sedmom, osmom i desetom izreke, i žalba tužilaca odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u jedanaestom stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P broj 390/18 od 14.06.2019. godine, tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade parničnih troškova isplati iznos od 1.006.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a tužioci u reviziji ne navode druge bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...1999. godine došlo je do saobraćajne nezgode na Autoputu Beograd – Zagreb, tako što je kombi marke „Mercedes Printer“ reg. oznake ... sa prikolicom, koji se zbog rasutih uljanih repica (rasutim iz vozila „MAN“), destabilizovao i usled zanošenja prešao na bankinu sa desne strane kolovoza, a nakon kontakta sa zaštitnom ogradom zauzeo poprečni položaj u odnosu na uzdužnu osu kolovoza. Ispred tog vozila se zaustavilo vozilo marke „Ford Escort“, reg. oznaka ... iz koga su izašli GG i DD, sa namerom da pomognu ŽŽ, vozaču kombi vozila. Potom je naišlo putničko vozilo marke „Hyundai Sonata GSL“ reg. oznaka ..., vlasništvo tuženog, osigurano kod tuženog za štetu pričinjenu trećim licima, kojim je upravljao radnik tuženog EE i sudarilo se sa kombi vozilom, nakon čega su oba vozila naletela na ŽŽ, GG i DD koji su se nalazili u desnoj saobraćajnoj traci gledano ka Beogradu, i koji su od zadobijenih povreda preminuli. GG i DD su roditelji tužilaca AA i BB i deca tužilaca, sada pok. ĐĐ (sin GG) i sada pokojne ŽŽ i VV (ćerka DD). Presudom Osnovnog suda u Rumi K broj 2349/10 od 19.03.2014. godine (pravosnažna 26.11.2014. godine) EE oslobođen je optužbe da je zajedno sa ZZ dana ...1999. godine oko 18 časova na Autoputu Beograd – Zagreb, kao učesnik u saobraćajnoj nezgodi u kojoj su poginuli ŽŽ, GG i DD izvršio krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. Veštačenjem je utvrđeno da je opasna situacija na kolovozu stvorena propustom vozača „MAN“, jer nije proverio da li je utovareni teret bio bezbedan za transport, što predstavlja uzrok opasne situacije i nastanka ove saobraćajne nezgode. Vozač vozila „Mercedes Printer“ a i vozač vozila „Hyundai Sonata GSL“ (vlasništo tuženog) nisu imali razloga da očekuju na kolovozu iznenadnu pojavu teško uočljive i klizave prepreke u vidu rasutih repinih rezanaca, niti su imali posebnih razloga da voze brzinom do 51,1 kilometar na čas pri kojoj bi postojala mogućnost zaustavljanja intenzivnim kočenjem do nailaska na opisanu prepreku, pa na strani vozača vozila „Hyundai Sonata GSL“ ne bi bilo propusta u vezi sa nastankom ove saobraćajne nezgode, kao ni propusta na strani vozača vozila marke „Mercedes Printer“ vezanih za destabilizaciju tog vozila koja je za posledicu imala sudar sa metalnom ogradom. Vozač vozila „Mercedes Printer“ i putnici iz vozila „Ford Escort“ (roditelji ovde prvo i drugotužilaca, odnosno ćerka tužioca VV), nije trebalo da se nalaze na kolovozu mesta nezgode, koje nije bilo obezbeđeno uključivanjem svih pokazivača pravca, odnosno postavljanjem sigurnosnog trougla, što predstavlja propust vozača „Mercedes Printer“ i vozača „Ford Escorta“, vezano za sudar vozila „Hyundai Sonata GSL“ sa vozilom „Mercedes Printer“, odnosno pešacima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete prvo, drugo i trećetužioca, ocenivši da tuženi odgovara prema pravilima o objektivnoj odgovornosti, u skladu sa članom 174. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, ceneći prigovor podeljene odgovornosti istaknut od strane tuženog, zaključio da su pravni prethodnici tužilaca učinili propuste koji su bili u vezi sa uzrokom nastanka štete, odnosno da su predstavljali prepreku na autoputu gde su velike brzine i gde je ta prepreka morala biti obeležena bilo signalizacijom, bilo saobraćajnim trouglom, odnosno pokazivačima pravaca, što nisu učinili, te su tako doprineli nastanku ove saobraćajne nezgode a time i štete, u visini od 20%. Zbog toga je pravilno utvrđenu visinu tužbenog zahteva za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica u smislu odredbe člana 201. Zakona o obligacionim odnosima, umanjio za 20% i tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa, a do iznosa dosuđenih presudom prvostepenog suda, odbio i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava, suprotno revizijskim navodima tužilaca.
Naime, odredbom člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.

Navedenom odredbom regulisano je materijalnopravno pitanje podeljene odgovornosti za štetu uračunavanjem doprinosa oštećenog lica nastanku ili uvećanju obima nastale štete. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je ocenom nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke utvrdio da postoje propusti u ponašanju sada pok. GG i DD, te da njihov doprinos nastanku štete iznosi 20%, obzirom da su izašli iz svog vozila i tako predstavljali prepreku na autoputu, gde su velike brzine i gde je ta prepreka morala biti obeležena.

Neosnovani su navodi u reviziji tužilaca da tužioci nisu doprineli nastanku štete, te da su propusti sada pokojne DD i GG njihove lične radnje i bez uticaja na odmeravanje visine naknade štete koju potražuju u ovom postupku tužioci AA, BB i VV, te da nije moguće da doprinos jednog lica nastanku štete ili da šteta bude veća bude pripisano drugom licu, odnosno licu koje potražuje naknadu nematerijalne štete za sebe. Naime, tužioci potražuju štetu iz štetnog događaja koji je nastao i propustima njihovih srodnika, zbog čega oni imaju pravo na naknadu štete, za duševne bolove zbog njihove smrti u iznosima srazmerno umanjenim za doprinos tih lica u štetnom događaju.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić