U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Simeon Popović, advokat iz ..., protiv tuženih Društva za spoljnu i unutrašnju trgovinu „PROTECTOR SECURITY SYSTEM“ d.o.o. iz Umke i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Bulja, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4874/14 od 03.11.2016. godine, u sednici održanoj 30.01.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4874/14 od 03.11.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17984/11 od 31.03.2014. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen prvopostavljeni tužbeni zahtev tužioca protiv prvotuženog, pa je prvotuženi obavezan da tužiocu, na ime zakupnine, isplati i to, za period od 26.12.1999. godine do 14.09.2001. godine, iznos od 27.750,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i za period od 14.09.2001. godine do 05.06.2002. godine, iznos od 224.070,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.11.2013. godine do isplate. U drugom stavu izreke, odbijen je drugopostavljeni tužbeni zahtev protiv prvotuženog, kojim je tužilac tražio da se obaveže prvotuženi da mu, na ime naknade štete, isplati iznos od 526.445,14 dinara i iznos od 9.000,00 dinara na ime troškova veštačenja, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 26.12.2002. godine do isplate. U trećem stavu izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže prvotuženi da mu, na iznos od 27.750 evra naveden u prvom stavu izreke ove presude, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 26.12.2002. godine do isplate. U četvrtom stavu izreke, utvrđeno je da ne postoji potraživanje drugotuženog prema tužiocu, u iznosima navedenim u prvom, drugom i trećem stavu izreke ove presude. U petom stavu izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca u odnosu na drugotuženog. U šestom stavu izreke, obavezan je prvotuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 417.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 31.03.2014. godine do isplate. U sedmom stavu izreke, obavezan je tužilac da drugotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 286.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4874/14 od 03.11.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba prvotuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je obavezan prvotuženi da tužiocu, za period od 14.09.2001. godine do 05.06.2002. godine, isplati iznos od 224.070,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.11.2013. godine do isplate, kao i u četvrtom i šestom stavu izreke. U drugom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u drugom i sedmom stavu izreke. U trećem stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu prvog stava izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prvotuženi obaveže da mu, na ime zakupnine za period od 26.12.1999. godine do 14.09.2001. godine, isplati iznos od 27.750 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. U četvrtom stavu izreke, ukinuto je rešenje kojim je odbačena tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže prvotuženi da, na iznos od 27.750 evra, isplati tužiocu zakonsku zateznu kamatu počev od dana podnošenja tužbe 26.12.2002. godine do isplate, sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, i to odluke iz trećeg stava izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, drugotuženi je vlasnik prvotuženog. Prvotuženi je vršio poslove obezbeđivanja firme „VV“ d.o.o. iz Beograda, čiji je osnivač i suvlasnik tužilac, pa je tako nastalo potraživanje tuženih prema tužiocu. Stoga su tužilac i prvotuženi 15.12.1994. godine zaključili sporazum, odnosno ugovor o zakupu stana na trećem spratu i lokala u ...j ulici (ranije ...) broj .. u ..., čiji je zemljišno knjižni vlasnik tužilac. Ugovoreno je zakupnina od 3.000 nemačkih maraka mesečno na pet godina, a ukoliko se nakon toga nastavi zakup ugovoreno je da zakupnina nadalje bude 9.000 nemačkih maraka mesečno. Prvotuženi nije plaćao zakup, pa je stoga tužilac pokrenuo spor za raskid navedenog ugovora o zakupu i iseljenje iz ovih nepokretnosti. Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 975/96 od 01.09.1999. godine, raskinut je navedeni ugovor o zakupu, a prvotuženi obavezan da tužiocu isplati 14.000,00 dinara na ime zakupnine od 15.12.1994. godine do 07.02.1996. godine kada je pokrenut ovaj spor. Na osnovu navedene presude je prvotuženi 14.09.2001. godine iseljen iz stana koji je bio predmet zakupa, a potom je 05.06.2002. godine iseljen i iz poslovnog prostora.

Tužilac je pokrenuo postupak za obezbeđenje dokaza tokom 2002. godine, pa je dana 14.10.2002. godine sudu dostavljen nalaz i mišljenje veštaka odgovarajuće struke u kome je utvrđeno stanje u kome su se navedene nepokretnosti (stan i lokal) nalazile i stepen oštećenja istih.

Tuženi su istakli kompenzacioni prigovor do visine postavljenog tužbenog zahteva, a na ime potraživanja koje tuženi imaju lično prema tužiocu, kao i prema njegovoj firmi „VV“ d.o.o. iz Beograda.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev za naknadu zakupnine prema sporazumu od 15.12.1994. godine, odnosno ugovoru o zakupu, za period od 26.12.1999. godine do 14.09.2001. godine u iznosu od 27.750 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno u visini ugovorene zakupnine za ovaj period.

Odredbom člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da su raskidom ugovora obe strane oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da raskid ugovora ne podrazumeva automatsku obavezu naknade štete, već strana koja je postavila takav zahtev mora dokazati da je pretrpela štetu i da je ista nastala krivicom suprotne strane. Prvotuženi je na osnovu navedenog sporazuma stekao status zakupca shodno članu 567. Zakona o obligacionim odnosima. Pravnosnažnom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P 975/96 od 01.09.1999. godine raskinut je navedeni sporazum između stranaka i naloženo iseljenje prvotuženog iz predmetnog lokala i stana. Tužilac je u ovom sporu potraživao naknadu štete u visini ugovorene zakupnine. Međutim, tužilac je eventualno mogao da potražuje naknadu štete u visini zakupnine koja se redovno plaća za isti ili sličan prostor na sličnoj lokaciji, odnosno štetu u vidu izmakle dobiti koju je realno mogao da očekuje, što znači da u parničnom postupku mora dokazati postojanje i visinu štete. Pošto tužilac takvu realnu štetu nije dokazao, odnosno u tužbi i tokom postupka nije ni pokušao da je dokazuje, pravilno zaključuje drugostepeni sud da je neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete u visini ugovorene zakupnine. Stoga je pozivanje na odredbu člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u reviziji, neosnovano.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani. Drugostepeni sud je pri tom za svoju odluku dao jasne i potpune razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić