Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku (u daljemtekstu: ZPP), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su sinovi tuženog i BB. Tužilac VV ima ... godina (rođen je ...), a maloletni tužilac AA ima ... godina (rođen je ...). Presudom Osnovnog suda u Negotinu – Sudska jedinica u Kladovu P2 433/10 od 20.04.2011. godine tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilaca plaća po 8.000,00 dinara mesečno. Pošto je od donošenja ove odluke prošlo više od dvanaest godina tužioci su podneli tužbu za povećanje obaveze tuženog, a tuženi protivtužbu za smanjenje svojih obaveze prema tužiocima. U vreme donošenja odluke čija se izmena traži maloletni AA je pohađao vrtić, a VV predškolsko obrazovanje i živeli su u ... sa majkom. Sada žive u ..., sa majkom i njenim suprugom. Deca se nalaze na redovnom školovanju u skladu sa kalendarskim uzrastom i obrazovnim sistemom u ... . Maloletni AA pohađa ... razred integrisane jedinstvene škole, a VV je školskoj 2022/23. godini stekao srednju kvalifikaciju, a od 04.09.2023. godine pohađa ... ... razred strukovne gimnazije, smer ... . Tužioci ostvaruju dečji dodatak od po 250 evra mesečno. Iznos potreban za zadovoljavanje njihovih potreba na mesečnom nivou iznosi 2.830 evra za obojicu (od toga im je za ishranu 1.800 evra, garderobu i sredstava za ličnu higijenu oko 300 evra, sportske aktivnosti oko 150 evra, za dodatnu literaturu za školovanje 30 evra, za izlaske sa prijateljima oko 550 evra, obaveznu ekskurziju 550 evra, a imaju i troškove za odlazak kod stomatologa i ortodonta po potrebi). Deca žive sa majkom u stanu koji ona iznajmljuje i plaća zakupninu od iznosu od 645 evra mesečno kao i troškove za stan koji iznose 650 evra mesečno. Majka tužilaca radi na poslovima ... i ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu od oko 3.000 evra mesečno. Tuženi živi i radi u ... . Vlasnik je trgovinske radnje za ..., u kojoj je i zaposlen. Njegova neto zarada je 22.111,40 dinara mesečno, a radnja je u više navrata tokom 2021. i 2022. godine bila u blokadi. Druge prihode ne ostvaruje. Živi u porodičnoj kući čiji je suvlasnik sa jednom trećinom. Poseduje još jednu nepokretnost i to parcelu na kojoj je izgrađena vikend kuća. Vlasnik je tri automobila i dva kombija. Njegovi mesečni rashodi su oko 6.000,00 dinara, a ima i obavezu plaćanja zakupa lokala i troškova komunalnih usluga za lokal. Oženjen je, njegova sadašnja supruga je zaposlena u ... u ..., na poslovima ... . Zajedničke dece nemaju. Tuženi ima problema sa srcem (...) i lečen je tokom 2023. i 2024. godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su se promenile okolnosti i na strani tužioca i na strani tuženog i da zato nema razloga da se menja prethodna presuda o izdržavanju, jer bez obzira što su deca starija i njihove potrebe su veće tuženi zbog svog zdravstvenog stanja ne bi mogao dodatno da se radno angažuje, a od imovine koju poseduje ne ostvaruje nikakve dodatne prihode.

Međutim, drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud iz utvrđenih činjenica izveo nepravilan zaključak o tome da tuženi nije u mogućnosti da doprinosi izdržavanju dece u većem iznosu od onog kojim je obavezan prethodnom presudom. Ovo stoga što medicinska dokumentacija samo dokazuje da se tužilac leči, ali ne i da je zaista sprečen da se dodatno radno angažuje. Takođe prvotepeni sud, po mišljenju drugostepenog suda, nije pridao značaj životnom standardu tuženog i njegovoj imovini. Drugostepeni sud je zaključio da je tuženi, imajući u vidu životni standard koji je u stanju sebi da priušti, odnosno da u svom vlasništvu ima pet motornih vozila od toga tri putnička i dva teretna vozila, da nema rashoda oko stanovanja, da ima i drugu nepokretnu imovinu koju ne izdaje trećim licima u zakup, da je aktivan preduzetnik koji posluje, obavezan da i svojim sinovima obezbedi približan nivo životnog standarda koji on živi. Stoga je drugostepeni sud, rukovodeći se najboljim interesom dece, obavezao tuženog da na ime doprinosa za izdržavanje dece plaća mesečno 40.000,00 dinara odnosno po 20.000,00 dinara za svako dete. Samim tim je neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog za smanjenje njegove obaveze da izdržava sinove.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda.

Odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. U drugom stavu ovog člana je propisano da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U trećem stavu istog člana je propisano da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U četvrtom stavu ovog člana je propisano da minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom. Odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

U konkretnom slučaju, pravilan je zaključak drugostepenog suda, imajući u vidu sve okolnosti koje su utvrđene kao i kriterijume za procenu potreba tužilaca i mogućnosti tuženog, da je tuženi u mogućnosti da plaća za izdržavanje sinova po 20.000,00 dinara mesečno. Pobijana odluka doneta je u skladu sa citiranim odredbama, pri tom je vođeno računa i o minimalnoj sumi izdržavanja iz člana 160. stav 4. navedenog zakona i standardu roditelja, pa je visina izdržavanja određena u svemu u skladu sa odredbama člana 160. – 162. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud je za ovakvu odluku dao potpune razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, pa su stoga suprotni navodi revizije neosnovani. Pored ostalog, revizijskim navodima se ukazuje na smanjenu mogućnost tuženog da ostvaruje zaradu zbog zdravstvenih problema. Međutim, obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju svoje dece podrazumeva njegovo angažovanje na način na koji može, s obzirom na posedovanje imovine i odsustvo obaveza izdržavanja prema drugim licima, pa takvi navodi nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. ZPP doneta je odluka kao u stavu prvom izreci.

Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković