Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena VV je dostavila odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP zbog koje se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju koje je u drugostepenom postupku pravilno utvrđeno, tužilja i sada pokojni GG bili su u zajednici života od 1987. godine do februara 1998. godine, za koje vreme su živeli u kući koja je bila u vlasništvu sada pokojnog oca GG, s tim što su tužilja, GG i njegovi roditelji vodili zajedničko domaćinstvo. Za sve vreme trajanja zajednice života sa tužiljom, GG je bio u braku sa DD, brak je prestao njegovom smrću ...2016. godine, a zajednica života je prestala 1979. godine. GG je iz braka imao dvoje dece, s tim što je prvotužena BB njegova ćerka, a drugotužena VV njegova rođena sestra. Porodica GG se bavila poljoprivrednom proizvodnjom, obrađivali su poljopirivredno zemljište, gajili i prodavali stoku. Na nepokretnosti u ... su pre otpočinjanja zajednice života tužilje i GG postojali prednji stambeni objekat, stambeni objekat u dvorištu i nekoliko pomoćnih objekata, GG je posedovao i nezavršen stambeno-poslovni objekat u ..., a njegov otac je bio korisnik invalidske penzije. Nakon zasnivanja zajednice života sa tužiljom, bavili su se poljoprivrednom proizvodnjom obrađujući zemljište u vlasništvu porodice i uzimali su u zakup još oko 15 jutara zemljišta na kojem su se bavili uzgajanjem i prodajom žitarica i povrća, kao i uzgojem svinja i pilića, a GG se bavio i preprodajom stoke. Tužilja je obavljala kućne poslove, učestvovala u proizvodnji povrća kao i prodaji poljoprivrednih proizvoda na pijacama. Tužilja i GG su kupovali nameštaj i stvari za pokućstvo, a vršena su i neophodna ulaganja u stambene objekte i pomoćne objekte. U momentu veštačenja 2012. godine objekat u Ulici ... je bio u veoma lošem stanju. Prema usaglašenom nalazu veštaka građevinske struke iz maja 2019. godine ukupna vrednost izvedenih radova iznosila je 2.612.653,85 dinara, a svi radovi finansirani su sredstvima ostvarenim od poljoprivredne proizvodnje, od čega su finansirane i sve ostale potrebe domaćinstva. Utvrđeno je da se GG tokom navedenog perioda zaduživao za potrebe poljoprivredne proizvodnje, a u vreme prestanka zajednice života sa tužiljom imao je ukupno dugovanje u iznosu od 16.500 DM, odnosno 8.250 evra, i od drugotužene je pozajmljivao određene svote novca u evrima, koje za života nije vratio. Utvrđeno je da je neto prihod od proizvodnje žitarica i povrća na površini od 30 jutara u periodu trajanja zajednice života tužilje i GG iznosio 22.274.817,00 dinara, prema cenama na dan 22.05.2019. godine. Utvrđena je takođe visina troškova zakupa za zemljište koje je uzimano u arendu u navedenom periodu, kao i troškovi angažovanih radnika u sezoni. Za isti period, obračunati su ukupni troškovi života četvoročlanog poljoprivrednog domaćinstva u Vojvodini po cenama na dan 31.12.2018. godine, prema statističkim podacima Republičkog zavoda za statistiku. Utvrđena je visina zakupnine zemljišta na dan 22.05.2019. godine u iznosu od 2.804.856,16 dinara. Po prekidu zajednice života februara 1998. godine, tužilja je iz domaćinstva odnela svoje lične stvari i deo nameštaja, uzela je u zakup lokal u kome je otvorila frizerski salon 1998. godine. Novac za otvaranje salona joj je dao GG, a utvrđeno je da je tužilji njena majka poklonila 3.000 nemačkih maraka. U ostavinskom postupku iza pok. ĐĐ, 2/3 idealnog dela su nasledili njegova sada pokojna supruga EE i 1/3 idealnog dela drugotužena, a LL je svoj nasledni deo ustupio majci. U ostavinskom postupku iza njene smrti, celokupnu zaostavštinu nasledila je drugotužena, jer joj je LL ustupio svoj nasledni deo. U ostavinskom postupku iza pok. LL, njegovu celokupnu zaostavštinu nasledila je njegova ćerka, prvotužena, jer su joj njegova supruga i sin ustupili svoje nasledne delove.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanim delom drugostepene presude prvostepena presuda preinačena i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obavežu tužene da joj solidarno na ime sticanja bez osnova isplate 1.667.408,18 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Navedeni iznos, koji je tužilja potraživala u ovoj parnici, predstavlja polovinu dela razlike između neto prihoda koji je mogao biti ostvaren za vreme trajanja njene zajednice života sa GG i ukupnih troškova života zajedničkog četvoročlanog domaćinstva, smatrajući da je svojim radom podjednako sa GG doprinela sticanju prihoda. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se ne mogu primeniti odredbe člana 191. Porodičnog zakona o sticanju u vanbračnoj zajednici na pravni odnos tužilje i sada pok. GG, koji je sve vreme trajanja zajednice života bio u braku, tako da njegova zajednica sa tužiljom nije mogla imati karakter vanbračne zajednice. S obzirom da on sa tužiljom nije imao sporazum o zajedničkom sticanju, pravilno je na ovu pravnu situaciju primenjena odredba člana 210. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO, o sticanju bez osnova. Tokom trajanja zajednice života, tužilja i LL su ostvarivali prihode od poljoprivredne proizvodnje i preprodaje stoke, koji prihodi su utrošeni za potrebe domaćinstva, namirenja dugova i izvođenje građevinskih radova radi poboljšanja uslova života. Izvedenim građevinskim radovima uvećana je građevinska vrednost postojećih objekata koji su bili u vlasništvu oca LL, ali pravilan je zaključak drugostepenog suda da to ne mora nužno voditi i uvećanju tržišne vrednosti tih objekata, posebno imajući u vidu da se oni nalaze u seoskoj sredini. Kada se uzmu u obzir ukupni prihodi koje je moglo ostvariti ovo domaćinstvo u periodu trajanja zajednice života, i kada se oni umanje za prosečne troškove četvoročlanog poljoprivrednog domaćinstva, troškove angažovanja radne snage i vrednost koju je porodica mogla ostvariti izdavanjem u zakup zemljišta koje je posedovalo u svojini, preostaje iznos od 631.284,46 dinara, koji nije bio dovoljan za izvršene građevisnke radove, čija vrednost je procenjena na 2.612.653,85 dinara. Takođe, prilikom navedenih obračuna troškova života nisu uzeta u obzir ulaganja na ime otplate kredita i zajmova, a u predmetnom periodu je vršena i otplata stambenih kredita uzetih pre otpočinjanja zajednice života, isplata dugovanja LL, kao i troškovi zakupa mehanizacije koju je porodica posedovala pre otpočinjanja zajednice života tužilje i LL. Zato je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilja nije dokazala da je po osnovu njenog rada u sticanju prihoda od poljoprivredne proizvodnje došlo do povećanja vrednosti imovine tuženih zbog čega bi one bile u obavezi da joj isplate traženi iznos na ime stečenog bez osnova, u smislu člana 210. ZOO.

Navodima revizije kojima se ukazuje da je u drugostepenoj presudi došlo do pogrešnog računanja i veštačenja, i do pogrešnog zaključka u pogledu doprinosa tužilje uvećanju sredstava tuženih, ne dovodi se u sumnju činjenično stanje koje je u drugostepenoj presudi pravilno utvrđeno, kao ni zaključak drugostepenog suda da se u predmetnoj zajednici trošilo više sredstava nego što su to pružale ekonomske mogućnosti domaćinstva, te da tužilja nije dokazala da je njenim radom došlo do povećanja vrednosti imovine tuženih.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić