Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije razlog zbog koga se revizija može izjaviti shodno članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je od 13.05.2013. godine bio osnivač i jedini član Privrednog društva „Bellanovia“ doo Beograd – Rušanj, sa sedištem u ... ulici ... broj .., koje je imalo matični broj ... i bavilo se pretežno proizvodnjom naftnih derivata. Prilikom registracije osnivački ulog ovog pravnog lica činila su novčana sredstva od 25.000,00 dinara, a od 30.07.2013. godine i nenovčani ulog vredan 1.500.000,00 dinara – stan broj .., površine 40m2 i lokal broj .., površine 40m2, sagrađni na kp.br. .., .., .., .. i .. KO ..., na adresi Beograd, ... broj .., stečeni ugovorima o kupoprodaji Ov.br. 108070/13 od 11.06.2013. godine i Ov. 142160/13 od 30.07.2013. godine. Opisanu stambenu jedinicu „Bellanovia“ ad je za cenu od 62.500 evra otuđila majci tuženog BB iz ..., ugovorom o kupoprodaji Ov.171010/13 od 18.09.2013. godine, koji je u ime prodavca potpisao tuženi, kao njegov zakonski zastupnik. Posle otuđenja opisane nepokretnosti tuženi je ugovorom o ustupanju osnivačkog uloga Ov. 188821/13 od 16.10.2013. godine svoja osnivačka prava u privrednom društvu „Bellanovia“ ad uz naknadu od 500 evra preneo na VV. U ugovoru je navedeno da se prenosi samo upisani novčani kapital, a ne i nenovčani, koji je prethodno već bio otuđen. BB preminula je dana ...2015. godine, a prvosnažnim rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu O 8574/15 od 21.03.2016. godine tuženi je oglašen jedinim zakonskim naslednikom na celokupnoj njenoj zaostvštini, u čijem je sastavu i stan stečen ugovorom o kupoprodaji Ov. 171010/13. od 18.09.2013. godnie.

U svojstvu direktora preduzeća „Bellanovia“ ad VV je dana 21.11.2013. godine potpisao potvrdu Ov. 211207/13 u kojoj je navedeno da je kupac BB cenu od 62.000 evra za stan koji je bio predmet kupoprodaje, isplatila kompenzacijom u građevinskom materijalu i građevinskim radovima.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu Iv 528/14 od 24.01.2014. godine izvršni dužnik Preduzeće „Bellanovia“ obavezano je da na osnovu verodostojne isprave izvršnom poveriocu Preduzeću „Petrol“ doo, isplati iznos od 11.160.401,61 dinar sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka od 335.402,00 dinara. Kako po izveštaju Narodne banke Srbije na računu izvršnog dužnika nije bilo novčanih sredstava, zaključkom od 06.04.2015. godine promenjeno je sredstvo izvršenja i određeno izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari, ali ni ono nije bilo moguće, pa je zaključkom donetim dana 29.02.2016. godine određena zaplena i prenos potraživanja izvršnog dužnika prema BB u visini od 62.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan ispunjenja. Nakon smrti BB zaključkom od 01.02.2017. godine, shodno članu 222. Zakona o nasleđivanju izvršenje je određeno prema tuženom, kao zakonskom nasledniku pokojne BB, ali je rešenjem od 01.10.2019. godine izvršni postupak prekinut zbog prinudne likvidacije i brisanja izvršnog dužnika Preduzeća „Bellanovia“ iz registra privrednih subjekata dana 28.08.2019. godine.

Po isticanju prigovora tuženog, kao dužnikovog dužnika, čiji je tuženi pravni sledbenik – da je potraživanje prema dužniku prestalo ispunjenjem pre prenosa osnivačkog uloga tuženog u firmi „Bellanovia“ na VV, izvršni poverilac, tužilac Petrol doo je pokrenuo ovu parnicu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju – iskazu svedoka VV, firma „Bellanovia“ je u trenutku zaključenja ugovora o ustupanju osnivačkog uloga bila u dugovima, račun je bio blokiran, a njemu je lično nepoznato da li je i koje poslove BB radila za firmu „Bellanovia“ i da li je kompnenzacijom izmirila kupoprodajnu cenu po ugovoru o kupoprodaji stana Ov. 171010/13 od 18.09.2013. godine, a izjavu od 21.11.2013. godine ovo lice je potpisalo na zahtev menadžera ili knjigovođe tog preduzeća.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su utvrdili da se na prenos potraživanja na izvršnog poverioca, shodno članu 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 106/15) u ovom slučaju primenjuju odredbe članova 160-173 Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11 sa izmenama i dopunama). Na osnovu člana 166. stav 1. ZIO izvršni poverilac je stekao pravo da od dužnikovog („Bellanovia“) dužnika (BB), traži isplatu iznosa navedenog u zaključku o zapleni i prenosu potraživanja donetom do strane Privrednog suda dana 29.02.2016. godine, a tuženi je kao pravni sledbenik svoje majke BB (dužnikovog dužnika) shodno članu 166. stav 3. ZIO ovlašćen da podnosi prigovore prema izvršnom poveriocu. Obaveza plaćanja kupoprodajne cene od 62.500 od strane BB kao kupca, dospela je dana 18.10.2013. godine (30 dana po overi ugovora o kupoprodaji) pa kako u knjigovodstvenoj evidenciji prodavca „Bellanovia“ nema dokaza da je potraživanje tog pravnog lica prema tuženikovoj majci realizovano kompenzacijom, nižestepeni sudovi su ocenili da je tužbeni zahtev osnovan.

Odlučujući o visini istaknutog potraživanja drugostepeni sud je kupoprodajnu cenu od 62.500 evra dinarski opredelio prema srednjem kursu NBS na dan zaključenja glavne rasprave 15.12.2021. godine (a ne na dan dospelosti isplate kupoprodajne cene 18.10.2013. godine) tako da je prvostepenu presudu preinačio i preko usvojenog iznosa od 7.349.000,00 dinara, do prvostepenom presudom dosuđenih 7.745.625,00 dinara, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Protivno revizijskim navodima Vrhovni sud je ocenio da je pobijana presuda doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Tužilac, kao izvršni poverilac iz postupka vođenog kod Privrednog suda u Beogradu, pokrenutog njegovim predlogom od 23.01.2014. godine i prekinutog rešenjem donetim dana 21.10.2019. godine, tužbom u ovoj parnici pobijao je dužnikove pravne radnje, odnosno prodaju dela osnivačkog uloga firme „Bellanovia“ (stana u Beogradu, ...) BB, majci tuženog, čiji je tuženi pravni sledbenik i shodno članu 9. stav 1. u vezi sa članom 8. stav 1. Zakona o nasleđivanju, kao njen jedini zakonski naslednik prvog reda nasleđivanja, univerzalni sukcesor shodno članu 222. Zakona o nasleđivanju.

Pravni institut pobijanja dužnikovih pravnih radnji regulisan je članovima 280-285. Zakona o obligacionim odnosima.

Članom 280. ZOO propisano je da svaki poverilac, čije je potraživanje dospelo za isplatu i bez obzira kada je nastalo, može pobijanti pravnu radnju svog dužnika preduzetu na štetu poverioca (prvi stav), a pravna radnja je preduzeta na štetu poverioca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja (drugi stav).

Članom 281. ZOO propisano je da se teretnpo raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocaima i ako je trećem licu, sa kojim je ili u čiju korist je pravna radnja preduzeta, to bilo poznato ili moglo biti poznato (prvi stav), a ako je treće lice dužnikov suprug ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do istog stepena, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima (drugi stav).

Članom 283. ZOO propisano je da se pobijanje može vršiti tužbom ili prigovorom (prvi stav) i da se tužba podnosi protiv trećeg lica sa kojim je ili u čiju je korist preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno protiv njegovih univerzalnih pravnih sledbenika (drugi stav).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane zakonske odredbe, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je dokazima predloženim i priloženim shodno članu 228. ZPP tužilac dokazao da je zaključenju kupoprodajnog ugovora sa svojom majkom BB tuženi, kao zakonski zastupnik firme „Bellanovia“ pristupio sa namerom osujećenja tužioca da iz sredstava tog pravnog lica, kao dužnika, namiri svoje potraživanje od 11.160.401,61 dinar, što istaknuti tužbeni zahtev čini osnovanim.

Protivno revizijskim navodima, potvrda Ov. 211207/13 od 21.11.2013. godine, potpisana od strane VV kome je tuženi ugovorom Ov. 188821/13 od 16.10.2013. godine preneo isključivo svoj novčani osnivački ulog u preduzeću „Bellanovia“, pravilnom primenom člana 8. ZPP cenjena je od strane prvostepenog suda u vezi sa izjavom tog lica – da je potvrdu overilo na zahtev knjigovođe ili menadžera Preduzeća „Bellanovia“ i da nema ličnih saznanja da li je kupoprodajna cena za stan prodat tuženikovoj majci izmirena putem kompenzacije. Kod takvog stanja stvari nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da se u odsustvu knjigovodstvenih podataka u poslovnoj dokumentaciji Privrednog društva „Bellanovia“ ad, koji bi shodno članu 238. ZPP bili pouzdan dokaz o izvršenju obaveze kupca isplatom kupoprodajne cene u smilu člana 516. stav 1. ZOO, na može prihvatiti tvrdnja tuženog da je BB cenu stana Preduzeću „Bellanovia“ platila kompenzacijom, čime bi shodno članu 336. u vezi sa članom 295. stav 1. ZOO prestala njena obaveza iz teretnog ugovora o kupoprodaji, a time i obaveza tuženog kao njenog pravnog sledbenika i univerzalnog sukcesora, da prema tužiocu kao poveriocu izmiri njegovo potraživanje, dospelo prema Preduzeću „Bellanovia“.

Na osnovu izložene pravne argumentacije, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen je kao neosnovan shodno članu 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, jer se ne radi o potrebnim troškovima.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić