.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18812/2023
09.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Goran Pajović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Tamara V. Simić Pajović advokat iz ..., radi duga i poništaja ugovora o zajmu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 16686/22 od 19.01.2023. godine, u sednici održanoj 09.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 16686/22 od 19.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 16686/22 od 19.01.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i potvrđena rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P 11113/13 od 26.07.2021. godine kojim je odbačen kao neblagovremen predlog za ponavljanje postupka tuženog od 09.12.2019. godine i P 11113/13 od 05.11.2021. godine kojim je odbačen kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka tuženog od 05.10.2021. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Ispitujući pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 5. i 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 10/23), a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br.10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena, ali da nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2168/15 od 12.07.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 1113/13 od 13.02.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 17.03.2015. godine, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen protivtužbeni zahtev za poništaj ugovora o zajmu zaključenog između stranaka 22.11.2003. godine, preinačena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev i naloženo tuženom da tužiocu na ime duga isplati iznos od 3.000 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka na valutu evro počev od 16.01.2004. godine do 24.12.2012. godine, a od 25. 12.2012. godine do isplate sa kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da prestaje svaka obaveza vraćanja zajma od 3.000 evra odbijen, odbačena žalba tuženog izjavljena protiv dela stava drugog izreke prvostepene presude kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti i preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u četvrtom stavu izreke prvostepene presude tako što je naloženo tuženoj da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 187.500,00 dinara.
Tuženi je 09.12.2019. godine podneo predlog za ponavljanje postupka pred nadležnim sudom višeg stepena iz razloga propisanih članom 426. stav 1. tačka 10. ZPP navodeći da ga podnosi u roku od 60 dana od kada je mogao da iznese nove činjenice ili nove dokaze, u konkretnom mišljenja Ministarstva pravde o primeni pojedinih odredbi ZPP, obrazlažući ispunjenost ovih uslova tvrdnjom da je o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude morao da odlučuje viši sud, a ne apelacioni sud jer se radi o presudi donetoj u sporu male vrednosti u kom postupku nije dozvoljena ocena potpunosti i pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, jer bi u takvoj situaciji za njega bila doneta povoljnija odluka. Odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka prvostepeni sud je rešenjem od 26.07.2021. godine odbacio predlog kao neblagovremen, s obzirom da je za razloge iz kojih je izjavio predlog za ponavljanje postupka tuženi saznao 06.10.2016. godine kada mu je dostavljena presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2168/15 od 12.07.2016. godine, pa kako je predlog za ponavljanje postupka podneo 09.12.2019. godine to je predlog podnet po proteku roka od 60 dana, zbog čega ga je prvostepeni sud na osnovu člana 430. u vezi člana 428. stav 1. tačka 6. ZPP odbacio.
Tuženi je potom 05.10.2021. godine podneo novi predlog za ponavljanje postupka pred višim sudom iz istih razloga iz kojih je podneo i prethodni predlog za ponavljanje postupka 05.12.2019. godine. Pošto je ocenio da je predlog tuženog za ponavljanje postupka zasnovan na istim razlozima kao i predlog za ponavljanje postupka o kome je odlučio rešenjem od 26.07.2021. godine, prvostepeni sud je rešenjem od 05.11.2021. godine odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka od 05.10.2021. godine.
Kod ovakvog stanja u spisima, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da nisu ispunjeni procesni uslovi za odlučivanje o osnovanosti podnetih predloga za ponavljanje postupka i odbacili ih.
Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom osporava pravilnost pobijanog rešenja.
Odredbom članom 426. tačka 10. ZPP propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku, dok je odredbom člana 428. stav 1. tačka 6. ZPP propisano da se predlog za ponavljanje postupka podnosi u roku od 60 dana i to u slučaju iz člana 426. tačka 10. ovog zakona od dana kada je stranka mogla da iznese sudu nove činjenice odnosno nova dokazna sredstva dok je odredbom člana 430. stav 1. istog zakona propisano da će neblagovremene (član 428), nepotpune (član 429. stav 2) ili nedozvoljene (član 85. stav 6. i član 428) predloge za ponavljanje postupka odbaciti rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta.
Tuženi kao razlog za ponavljanje postupka u smislu člana 426. tačka 10. ZPP navodi pogrešnu primenu zakonskih odredbi koje regulišu postupanje sudova u postupku o sporu male vrednosti, smatrajući da bi u situaciji da je o izjavljenoj žalbi odlučivao stvarno nadležan viši sud za tuženog bila doneta povoljnija odluka jer u postupku po žalbi u sporovima male vrednosti pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje nije žalbeni razlog. Kako je za činjenicu da je o žalbi odlučivao apelacioni sud tuženi saznao danom dostavljanja presude apelacionog suda 06.10.2016. godine, to je i po oceni ovog suda pravilno utvrđeno da je predlog za ponavljanje postupka podnet 09.12.2019. godine neblagovremen, a predlog za ponavljanje postupka od 05.10.2021. godine (koji je istovetan po razlozima iz kojih je podnet predlogu od 09.12.2019. godine) i neblagovremen i nedozvoljen, s obzirom da je podnet po proteku roka od 60 dana od dana dostavljanja drugostepene odluke, zbog čega su pravilno odbačeni izjavljeni predlozi za ponavljanje postupka.
Iz izloženog primenom člana 414. stav 1., u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
