U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Lišanin, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obe iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zoran Marković, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4613/17 od 19.12.2017. godine, na sednici održanoj 12.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4613/17 od 19.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4613/17 od 19.12.2017. godine, usvojena je žalba tužioca i presuda Osnovnog suda u Ivanjici P 720/17 od 26.10.2017. godine, preinačena tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se konstituiše pravo službenosti postavljanja električnog kabla dimenzije 4h50 mm u kasetu kuće tuženih, postojećoj na severnoj strani kuće tuženih koja se nalazi na k.p. br. ../.. KO ..., u ul. ..., sa priključenjem električne energije izmenjenim kablom 4 h 50 mm, a radi snabdevanja električnom strujom kuće tužioca koja se nalazi u ... u ul. ... broj .., što su tuženi dužni da trpe – dopuste, a saglasno elektroenergetskim uslovima datim rešenjem JP „Elektrodistribucija“ ..., Pogon ... broj .. od 28.08.1992. godine, i tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su blagovremeno izjavile reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Ukazivanje na povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne predstavlja bitnu povredu zbog koje se revizija može izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.11.1993. godine. Prvostepena odluka kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu ukinuta je rešenjem Višeg suda u Čačku od 16.01.2017. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pobijana drugostepena presuda doneta je 19.12.2017. godine pa se u skladu sa odredbom člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u Službenom glasniku RS broj 72/11 i 55/14.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je postavljenim zahtevom tražio da se konstituiše pravo službenosti postavljanjem električnog kabla na novoizgrađenoj kući tuženih koja se nalazi na kat. parc. ../.. KO ... . Prilikom promene načina prevođenja električne energije od vazdušnog puta preko bandere na provođenje podzemnih kablova Elektrodistribucija iz ... je postavila kasetu na koju se priključio kablom GG iz ... . JP „Elektrodistribucija“ ..., Pogon ... je 28.08.1992. godine dala elektroenergetsku saglasnost tužiocu AA i odobrila priključak električne mreže na porodičnu stambenu zgradu tužioca u ul. ... broj .., na kasetu postojeću na novosagrađenoj kući tuženih pod uslovom da se zameni kabal do kuće GG i postavi novi kabl preko kojeg bi tužilac priključio svoj stambeni objekat na kasetu koja se nalazi na kući tuženih postojećoj na k.p. br. ../.. KO ..., vlasništvo Elektrodistribucije ..., Pogon ... . U pomenutom rešenju dati su uslovi i konstatovano da se tužilac mora priključiti na kasetu kuće tuženih, s tim da dotrajali kabl zameni novim kablom dimenzija 4h35 mm, a saglasno sa tim tužilac je umesto kabla dimenzija 4h35 postavio kabl 4h50 mm, a priključak je izvršen od strane Elektrodistribucije ... , Pogon ED ..., odnosno priključak je legalan. Veštačenjem je utvrđeno da priključenje preko kabla 4h50 ne predstavlja opasnost po objekte – imovinu i vlasnika objekata tuženih gde se nalazi električna kaseta zato što je navedeni kabal položen u zemlju i trajno se može opteretiti strujom određene amperaže i snage, što znači da postojeći kabl zadovoljava uslove potrošnje električne struje svih kojim se isti napajaju što proizilazi iz izveštaja ED Pogon ... od 30.08.1995. godine. Takođe je veštačenjem utvrđeno da su postojeći kablovski ormar i prključci u njemu izvedeni prema tehničkim propisima stim što je ulaz i izlaz kablova potrebno mehanički zaštiti i postaviti osigurače, te da ne postoje dokazi da bi tuženi sa tehničkog aspekta imali štetu zbog konstituisanja i priključenja objekta tužioca u kasetu koja se nalazi na kući tuženih. Naponski kabl 4h50 mm za objekat tužioca je veće propusne moći od kabla 4h35 ali nije u suprotnosti sa tehničkim normativima po sadašnjem rešenju raspleta kablova jer im je ista propusna moć, a objekat tuženih je bezbedan i isti imogu nesmetano korisiti električnu energiju. Iz izveštaja Elektrodistribucije ... od 30.09.2011. godine proizilazi da je priključenje objekta AA ovde tužioca izvršeno preko objekta DD prema tehničkom rešenju te da tim rešenjem nisu menjani elektroenergetski uslovi iz 1992. godine. Iz izveštaja Elektro Srbije od 02.03.2012. godine, utvrđeno je da je priključak tužiočevog objekta preko kasete koja se nalazi na kući tuženih u skladu sa uslovima koji su odobreni rešenjem od 05.12.2005. godine i nije bio privremenog već trajnog karaktera.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, jer bez obzira na postojanje elektroenergetskih uslova, tuženi nisu u obavezi da dopuste i trpe priključenje tužiočevog objekta na objekat tuženih i da su tuženi dokazali da je tužilac trajno rešio pitanje snabdevanje strujom svog objekta na elektromrežu sa drugog objekta koji više godina nesmetano koristi. Međutim, drugostepeni sud nije prihvatio pravni zaključak prvostepenog suda jer iz utvrđenog činjeničnog stanja jasno i nedvosmisleno proizilazi da su ispunjeni uslovi iz člana 53. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa za konstituisanje prava službenosti postavljanja električnog kabla na navedeni način i traženi način snabdevanja električnom strujom kuće tužioca što su tuženi dužni da trpe i da dopuste, jer je ova službenost odobrena u skladu sa elektroenergetskim uslovima predviđenim rešenjem Elektrodistribucija ..., Pogon ... od 28.08.1992. godine koja je dala elektroenergetsku saglasnost tužiocu da dobije priključak struje za porodičnu stambenu zgradu sa kasete postojeće na novosagrađenoj kući tuženih pod uslovom da se zameni kabl kojim je vođena struja od ove kasete do kuće GG, što je i učinjeno.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFJR“, br. 6/80, 36/90, „Sl. list SRJ“, broj 29/96 i „Sl. glasnik RS“, broj 115/05), propisano je da odlukom suda ili drugog državnog organa stvarna službenost ustanovljava se kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimično ne može koristiti to dobro bez odgovarajućeg korišćenja poslužnog dobra, kao i u drugim slučajevima određenim zakonom.

Saglasno navedenom, konstituisanje prava stvarne službenosti postavljanja kabla za dovođenje struje u kuću tužioca sa elektroormara koji se nalazi na novosazidanoj kući tuženih dozvoljeno je samo izuzetno kada se povlasno dobro na drugi način ili bez nesrazmerno velikih troškova ne može koristiti. Pravo službenosti uopšte, a i pravo službenosti postavljanja kabla, predstavlja opterećenje i ograničenje prava svojine vlasnika poslužnog dobra pa se prema načelu restrikcije kod zasnivanja i vršenja prava službenosti polazi od neophodnih potreba za korišćenje povlasnog dobra. U konkretnom slučaju tužene su vlasnici povlasnog dobra, kuće na kojoj se nalazi elektroormar odnosno kaseta sa kojeg tužilac traži konstituisanje prava službenosti postavljanja kabla radi napajanja strujom svoje porodične kuće, te imajući u vidu navedeno kao i da je rešenjem JP Elektrodistribucija ..., Pogon ... od 28.02.1992. godine tužilac dobio elektroenergetsku saglasnost i odobrenje da priključi struju za porodičnu stambenu zgradu sa kasete postojeće na novosagrađenoj kući tuženih pod uslovom da zameni kabl kojim je vođena struja od ove kasete do kuće GG što je i učinjeno i što je nesporno među strankama, to kod ovih razloga iz kojih tužilac traži konstituisanje službenosti Vrhovni kasacioni sud zaključuje da su ispunjeni uslovi da se ustanovi stvarna službenost priključenja kabla na kasetu tuženih na način kako je to i traženo. Osim toga pravilan je i zaključak drugostepenog suda da nije od značaja na ovakvu odluku suda to što je tužilac svoju kuću snabdevao električnom energijom u spornom periodu na drugi način. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca primenom člana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić