U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarice, Biljane Dragojević i Vesne Subić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Mersudin Alagić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Veselin Stojić, advokat iz ..., radi redukcije testamenta zbog povrede nužnog naslednog dela i utvrđivanja sastava zaostavštine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1883/15 od 07.07.2016. godine, u sednici održanoj 26.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1883/15 od 07.07.2016. godine u preinačujućem delu.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1883/15 od 07.07.2016. godine u preostalom delu, kao o izuzetno dozvoljenoj i u tom delu se ODBACUJE revizija tužilje kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P 4/2015 od 24.04.2015. godine, u prvom stavu izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je zaveštanjem pokojnog GG iz ..., kojim je raspolagao svojom imovinom i to polovinom katastarske parcele ... i polovinom neuknjižene porodične kuće na istoj parceli u KO ..., u korist drugotužene, povređen nužni nasledni deo tužilje od 1/4 idealnog dela imovine pokojnog GG, te da je u tom delu zaveštanje ništavo, što je drugotužena dužna da prizna, sa pravom tužilje na odgovarajuću uknjižbu, dok je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je navedenim zaveštanjem kojim je zaveštalac raspolagao drugom polovinom ove nepokretnosi u korist prvotužene, povređen nužni nasledni deo tužilje u visini od 1/4 idealnog dela zaostavštine, te da je i u tom delu zaveštanje ništavo, što bi prvotužena bila dužna da prizna, sa pravom tužilje na odgovarajuću uknjižbu. U drugom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zaveštanje pokojnog GG kojim je raspolagao svojom imovinom i to trećinom označenih katastarskih parcela, porodične stambene zgrade i pomoćnih zgrada u KO ... u korist tuženih povređen nužni nasledni deo tužilje u visini od 1/4 idealnog dela imovine zaveštaoca, te da je i u tom delu zaveštanje ništavo, a da su tužene dužne da joj to priznaju, sa pravom tužilje na odgovarajuću uknjižbu. U trećem stavu izreke, odlučeno je da je da svaka stranka snovi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1883/15 od 07.07.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, a prvostepena presuda potvrđena u prvom stavu izreke u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje u odnosu na prvotuženu i u drugom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu prvog stava izreke i u trećem stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojom je tražila da se utvrdi da je zaveštanjem pok. GG iz ... kojim je raspolagao svojom imovinom - polovinom kat. parc. ... i polovinom neuknjižene porodične kuće na istoj parceli u KO ... - u korist drugotužene, povređen nužni nasledni deo tužilje u iznosu od 1/4 dela imovine pok. ..., te da je u tom delu zaveštanje ništavo, sa obavezom drugotužene da to prizna tužilji i pravom tužilje na odgovarajuću uknjižbu, dok je tužilja obavezana da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predloživši da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačenom delu, primenom člana 403. stav 2. tačka 2 i člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, GG, bivši iz ..., otac je tužilje, suprug prvotužene i deda drugotužene po ćerki, odnosno tužilji. U postupku za raspravu zaostavštine doneto je rešenje o prekidu postupka da radi dokazivanja od strane tužilje da je njegovo zaveštanje nepunovažno, zbog povrede tužiljinog prava na nužni deo. Ostavilac je zaveštanjem raspolagao delom svoje imovine u korist tuženih i to kućom na kojoj je imao isključivo pravo svojine i parcelom broj ... na kojoj se nalazi kuća u KO ... . Zaveštanjem je raspolagao i polovinom stana u ..., u ulici ..., površine 23 m2, pošto je ovaj stan tekovina ostavioca i prvotužene sa po 1/2 dela. Navedenim zaveštanjem, proglašenim 12.09.2011. godine, ostavilac je ostavio u nasleđe prvotuženoj polovinu kuće i parcele broj ... KO ... i polovinu stana, dok je drugotuženoj ostavio drugu polovinu navedene kuće i parcele. Ostaviočevu imovinu u momentu smrti predstavljale su sve nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti ... KO ..., kao i navedena porodična kuća, sa parcelom, i polovina stana. Veštačenjem je utvrđeno da je ukupna vrednost imovine i zaveštajnih raspolaganja iznosi 1.525.615,00 dinara, a kada se od ove vrednosti oduzmu troškovi sahrane, izdavanja podušja, podizanja nadgrobnog spomenika i popisa i procene, osnovica za obračun nužnog dela iznosi 905.845,00 dinara, pa nužni nasledni deo tužilje iznosi 1/4 dela utvrđene vrednosti imovine, odnosno 226.461,00 dinara. Vrednost imovine kojom ostavilac nije raspolagao zaveštanjem i koja se raspravlja po zakonskom osnovu nasleđivanja, iznosi 580.615,00 dinara, a nasledni deo tužilje na imovini koja se nasleđuje po zakonskom osnovu iznosi 290.307,50 dinara. Dakle to je iznos koji je veći od iznosa potrebnog za namirenje nužnog dela u iznosu od 226.461,00 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da joj je navedenim zaveštanjem koji je njen otac raspolagao svojom imovinom u korist drugotužene, povređeno pravo na nužni deo.

Odredbom člana 39. stav 1. Zakona o nasleđivanju, propisano je da su nužni naslednici ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braće i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Odredbom člana 40. stav 1. istog zakona, propisano je da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužni deo. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je 1/3 dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Odredbom člana 42. istog zakona, propisano je da je nužni deo povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Odredbama člana 48. istog zakona, propisan je način utvrđivanja vrednosti zaostavštine na osnovu kojih se izračunava nužni deo. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da se najpre propisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativih. U drugom stavu istog člana, propisano je da se od tako utvrđene vrednosti odbija zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. U trećem stavu istog člana, propisano je da se tako dobijenom ostatku dodaje vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju nasledni deo.

Pravilna je odluka drugostepenog suda kojom je preinačio prvostepenu odluku i odbio tužbeni zahtev tužilje i u odnosu na drugotuženu, zato što tužilji ostaviočevim testamentalnim (zaveštajnim) raspolaganjem nije povređen nužni deo.

Pri tom je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, zbog čega su suprotni navodi revizije neosnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije protiv pobijane presude u preostalom delu, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da razlozi za odlučivanje o reviziji nisu osnovani.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji propisani članom 404. stav 1. ZPP. Revizija tužilje ukazuje na konkretno pravno pitanje i na pogrešnu primenu materijalnog prava, a ne i na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije protiv pobijane presude u preostalom delu, u smislu člana 410. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje u ovom delu nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3.Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, za koju vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi redukcije testamenta zbog povrede nužnog naslednog dela i utvrđivanja sastava zaostavštine podneta je 01.12.2011. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 100.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odbačena je revizija u ovom delu kao nedozvoljena.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić