Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Edita Slavković, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Hari Torma, advokat iz ... radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2822/19 od 13.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2822/19 od 13.09.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2822/19 od 13.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 760/18 od 13.02.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji zaključen 21.04.2010.godine između tužilje, a putem tuženog VV na osnovu punomoći Ov. ../2006 i tužene BB, overen pred Osnovnim sudom u Somboru pod brojem Ov. ../2010 od 21.04.2010. godine. Obavezani su tuženi da su dužni trpeti da se sa imena BB izvrši prenos prava vlasništva na stanu koji se nalazi u ..., upisan u list nepokretnosti broj .. k.o. ..., parcela broj .., zemljište pod zgradom-objektom površine 07ari 37m2, u zgradi broj .., u prizemlju, jednosoban stan površine 29m2, sa pravom korišćenja zajedničkih delova zgrade i zemljišta sa obimom udela zajednički, na ime AA. Tuženi su obavezani da tužilji naknade troškova postupka u iznosu od 148.875,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2822/19 od 13.09.2019. godine, navedena prvostepena presuda je potvrđena u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i naknadi troškova postupka, a preinačena u delu o kamati, tako što je odbijen zahtev za kamatu na dosuđeni iznos naknade troškova postupka za period od dana prvostepenog presuđenja do izvršnosti presude. Odbijeni su zahtevi tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka. 

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena BB je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se u reviziji pozvala na član 404. Zakona o parničnom postupku i navela da je kao savestan kupac i uknjiženi vlasnik stana stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na tužilju i da je u ovom slučaju povređena ravnopravnost građana.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ceni Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, presude nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

U reviziji se ne konkretizuje pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Navodi revizije koji se odnose na utvrđeno činjenično stanje, ne mogu se uzeti u razmatranje, jer to nisu razlozi ni za redovnu reviziju, prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.

Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost ugovora o kupoprodaji, čijem su zaključenju pristupili tužena BB kao kupac i tuženi VV, sloveći punomoćnikom prodavca, po punomoćju izdatom mimo volje i saglasnosti tužilje da u njeno ime otuđi stan koji još nije ni bio otkupljen, a ona kao nepismena osoba i socijalni slučaj liši prava na dom zbog duga svoje ćerke povodom kojeg je držala da tuženom daje izjavu o obezbeđenju potraživanja. Primenom materijalnog prava odlučeno je o ništavosti ugovora o kupoprodaji zaključenog na osnovu ništavog punomoćja u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima i o posledicama ništavosti prema članu 104. istog zakona, u skladu sa sudskom praksom. Time nije povređena ravnopravnost učesnika u postupku, kako se u reviziji tumači kada se predlaže primena člana 404. ZPP. U obrazloženjima presuda nižestepenih sudova izneti su pravni razlozi ne kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava. Prema iznetom, u ovoj pravnoj stvari nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.01.2015. godine, vrednost predmeta spora iznosi 1.373.246,00 dinara, drugostepena presuda je doneta 13.09.2019. godine.

S obzirom da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić